BOJAN LJUBENOVIĆ - KVORUM

KVORUM

Tačno je, šefe, nisam uspeo. Žao mi je što sam vas razočarao. Znam, znam koli- ko vam je to značilo. Mnogo se izvinja- vam, ali stvarno nisam mogao bolje!

U početku je sve bilo u redu. U rukama sam imao svih osamdeset i šest poslanič- kih legitimacija naših ljudi iz koalicije. Uredno su mi ih ostavili pre nego što su otišli na more, planine, savetovanja u ino- stranstvo, kod tašte na selo, ne mogu da kažem. Poređao sam ih po azbučnom re- du, iako napamet znam gde ko sedi. Tre- ma, šta ćete, nije mala stvar, ja sam, a tolika odgovornost. U sali nigde nikoga, samo predsednica sedi za glavnim stolom. Oni bednici iz opozicije sede u bifeu, niko nos da promoli.

Bio sam zapet k'o puška, kad predsednica dade znak da počne utvrđivanje kvoruma. Da ste me samo videli, šefe! U prvih deset sekundi bio sam brz kao munja i uspeo da ubacim više od polovine kartica u posla- ničke jedinice. E, onda mi pade koncen- tracija. Manjak kondicije, ništa drugo, ni- sam ni ja što sam nekad bio. A i one klu- pe, đavo da nosi onog ko ih je pravio! Preuske su, šefe, ne može čovek pošteno ni da trči između njih.

Prođe još deset sekundi a meni u rukama još povelika gomila. Vidim ja neće biti dobro, sve pogledujem ka predsednici da joj dam znak da malo produži vreme, ali se ona pravi da ništa ne vidi. Trčim, ubacu- jem, preskačem, duša mi u nosu, a novi- nari sa galerije mi se još i rugaju. Zlona- merni, jasno ko dan, pojma nemaju da su u pitanju važna državna posla.

Već sam bio pri kraju, ma ni pet kartica mi nije ostalo da ubacim, kad se oglasi sire- na. Nikog tužnijeg od mene! Toliki trud, a uzalud. Izneverih drugare, kolege, sabor- ce, ukočih reforme! Što je najgore, izne- verih vas, šefe! Pa vi sada praštajte ako možete.

A da bar još jedan poslanik nije morao da ide na more! Pa nas dvojica podelimo kar- tice i krenemo! Imali biste kvorum, kad god hoćete, šefe!

Bojan Ljubenović