Curo, ne možeš me prevesti žednog preko vode – ja sam dosad u život popio šljeper vina i vagon piva.
U društvu je škrtica, kao i svaki puta i sad ga je zadesila nevolja – zabora
vio je novčanik tako da neće platiti ni jednu turu pića.
Odjedanput su ljudi postali pismeni – svi po trgovinama čitaju cijene proi
zvoda.
Od kako sam pomogao prijatelju u nevolji – opasno me kičma boli.
Od onog što nam se obija o glavu – previše smo udareni.
Po muci se tu ne poznaju junaci – toliko su hrabri, da svi plaču.
Tu su gladni ljudi… neće žene da im kuhaju.
Tu smo se u zakazano vrijeme nacrtali – kako bi se dogovorili, o terminu početka snimanja animiranog filma.
U tom sam se društvu naslušao gluposti – sreća da još nije bilo i onih koji pametuju.
Gospođo, igrajte se sa mnom – nemojte sa mojim živcima.
Upao sam u nevolju – zbog aforizma koji je glasio kao moj, tužio me je taj autor.
Velik broj neradnika upao je u nevolju – sve je manje debele hladovine, zauzeta je.
To je stijena od čovjeka – radi u kamenolomu.
Da li nas itko čeka u budućnosti – u sadašnjosti nema nikoga.
Nevolja je u našem cilju – ne usudimo se da je pogodimo.
U koju god se državu krene priča se o ratu – oni bi da sačuvaju svoje političke položaje.
Svaki njen čovjek ove države osjeti teret na svojoj savijenoj grbači.
Jeste nevolja što on nema posla – a još veća što neće ništa da radi.
Samo naprijed drugovi – tamo su vam kapitalistički krugovi.
Sa vašim odlukama narod se ne slaže – razbacat će vas.
Od te njihove diktature koju provode kao od šale – nama se plače.
Šta će sutra biti,. Nikako da saznam danas.
Oni što su nam dali tu političku pljusku – dobro šamaraju.
Što nemiri izbijaju svugdje u svijetu – ni jednim državnim vlastima baš ne miri.
Dok sam tražio pravdu, utrpala mi se nepravda.
To su naši ljuti neprijatelji – morali smo zapucati na njih.
Sad nas tek shvaćaju, da mi to ne shvaćamo.
Da ti samo znaš nekadašnja nesrećo moja – koliko sam ja danas sretan.
Dušmani su neuspješni da me spriječe u mom uspjehu.
To im je nekako i išlo – dok nije svakako im stalo.
Vlast nam je prevrtljiva – malo je sa svojim narodom, a više protiv njega.
Upali smo u nevolju – gurnula nas njihova volja.
„Svi se vežu za nešto“, izjavio je vol – kad ga je gazda vezao za jasle.
Za uzvrat morao sam obući rolku – vani je hladno.
Ni nosa nisu pomolili, kad su im slomili vilice.
Žene su u toj sredini spustile nos, kad su im rekli da drže jezik za zubima.
Nije vam to očevina – gonite se u materinu.
Koliki je napor u izgradnji domovine postojao kod mog djede – kad o tome priča da i dan danas stenje.
Danas i doktorska struka laže – postavljaju dijagnoze kako im se iz politike kaže.
Abdurahman Halilović - Ahil
0 коментара:
Постави коментар