BEBAC
Oglasio se cakani bebac
iz pampersa punog žitke kake:
„Bem ti parizer i jeftin lebac,
dokle da slušam ove ludake?
Svud oko mene ljudi srditi,
čuje se vapaj dece i žena,
od sranja ne može da me zaštiti
ni šleper novih, čistih, pelena.
Svi balave, žvalave, badava.
Кenjaju kao nazeble foke,
ne može beba mirno da spava
od kakofonije poslušne stoke.
Ne znam koji me izvuče šupak
iz sigurne materice majke,
dok sam mirno, obešen o pupak,
o vanjskom svetu sanjao bajke.
Sad gledam taj sram i tiho patim,
prateći zvuk i slike što minu,
i tako bih rado da se vratim
ponovo u pičku materinu.
Uzalud, to mi je vrlo jasno,
svet je u srži gadan i kakan,
a ja bih samo da živim časno
kad sam već ovako uman i cakan.
Pa jednom kad budem i jak i lep,
ili starina iskusna, seda,
ukloniću zauvek ološ slep,
da čovečanstvo opet progdeda.
A slušam pisce i stihoklepce
koje vlast timari i hvali glasno
gde kažu: „Za političke slepce,
ovde je baš sve lepo i krasno“.
I jedva suzu zadrža bebac.
pa reče tužno, bez imalo volje:
„Jedi stoko parizer i lebac,
jer očigledno nisi za bolje“.
Ivan Rajović
Administrator Marina Raičević
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар