ZLATOMIR ALEKSIĆ - REGRUTACIJA

 

R E G R U T A C I J A

 

Posle uobičajenog nedeljnog ručka, kada se svi Srećkovići okupe kod deda Milovana i baba Radojke slede ozbiljni društveno-politički razgovori u njihovoj dnevnoj sobi. Zavaljeni u stilske fotelje i masivne sofe razmatramo sve ono što deda elaborira ukratko prepričavajući aktuelnosti sa talasa državne tv i radio stanice. Kako nam se dobar deo krvi iz gornjih delova sjuri u stomak da pripomogne rad organa za varenje dedina analiza onoga što niti gledamo preko nedelje niti nas interesuje uglavnom prođe bez velikih reči i teških dijaloga. Kažem uglavnom jer prošlonedeljna analiza nas je umalo grdno zavadila.

-E,falim te Bože, ovi naši bizgovi su najzad rešili da urade pravu stvar. Vraćaju obavezno služenje vojnog roka! Vala, krajnje je vreme: ako nisi za vojsku nisi brate nizašta! Vojska je pravila ljude, učila te redu, radu, disciplini...Koliko dugo nije bilo te obaveze i vidi na šta nam liči omladina. Umalo bre da državu upropastite..

-Pusti, more, ćale vojsku. Šta će ona da promeni?Samo gubljenje vremena!- javi se stric,a bolje da nije

-Šta ti pričaš?- zagalami dekara – Ti vojski nisi služio. Išla seka Persa da prinosi guske i lopate po bolnici...

-Civilno služenje ćale. Oružje ne podnosim,prigovor savesti...

-Da ste imali savesti i obraza bili bi u uniformi. Zna se kad je ustajanje, a kad povečerje. Kad se naređuje i ko naređuje,a ko izvšava.

-Šta ti imaš od toga što si godinu i više cepo čizme po Bileći i išao na silne vežbe. Rezervi oficir!

Cvrc Milojka, a ovamo izgubi sve ratove...

Deda skočio sa fotelje, bled.

-Sad si to reko i nikad više!-viče on na strica – Mi smo bre sa Amerikom ratovali, državu sačuvali. Sram te bilo i tebe i sve vas seka Perse. Ima da se zna, bato.Vojska more! Da sposobni dođu tamo gde treba.Muškarci!

-Polako,tata!-uključuje se i moj otac – Stani malo.Nije ovo osamdeseta prošlog veka kad su tebi pravili ispraćaj. Ovo je drugo vreme...

-Vreme je vreme. Ima da se ide u vojsku i šlus. Svaka država koja drži do sebe svoju omladinu obavezno vojnički i ljudski obučava i oblikuje.

-Tako je, ali gde si ti video da za dva meseca napraviš vojnika. U kojoj kasarni, sa kojim oružjem?Gde su ti hrana,uniforme,poligoni?- ne odustaje ni stric – I još se nezna hoće li u istu spavaonu ovi što znaju da su muškarci, ovi što nisu sigurni šta su i drugi koji znaju da nisu muškarci već da ih vole više nego žene. A gde će žene i ove što vole žene a nisu muškarčine. I šta sa svima koji su sve to i još plus više od toga?

Deda stoji, još uvek beo i ćuti.

-Zar bi ti da ti Kokan, tvoj jedini unuk bude sedamdesetpet dana u takvoj vojsci?-priprema stric teren za završni udarac – I još,sačuvaj bože sedamdesetčetiri noći!

 

Zlatomir Aleksić

 

 

 

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК