ŽELJKO ŽELE JOVANOVIĆ - TIKVICE I TIKVANI

TIKVICE I TIKVANI

Iskusni lutajući reporter je strpljivo vrebao svoju žrtvu koja se provlačila između tezgi na Zelenoj pijaci. Kada se žrtva zaustavila kod tezge na kojoj su bile izložene tikvice i plavi patlidžan, novinar je za trenutak zaustavio svoj dah, svestan da je prava prilika za napad.
Dok je žrtva okretala tikvicu za tikvicom i oslabljenim pogledom ih odmeravala, iza njegovih leđa se već našao napadač. Da nije bila toliko fokusirana na povrće, žrtva bi osetila napadačev dah na vratu:
-Dobar dan gospodine, može jedno pitanje za vas? -upita reporter zamišljenog, potencijalnog kupca.
-M? -reče zamišljeni starac.
-Mogu li da vam postavim jedno pitanje? -upita reporter ovog puta glasnije.
-Može. -reče penzioner čije je jedno oko bilo prikovano za tikvice a drugo za izloženu cenu. Za reportera jednostavno nije bilo dostupnog oka.
-Kako živite sa penzijom? -usledi pitanje.
-Ne živim sa penzijom. -kratko odgovori starac.
-Niste u penziji? -začuđeno upita novinar.
-Živim sa suprugom. Što se penzije tiče, ona nikada ne stigne u naš dom, potroši se unapred, tako da ne živim sa njom. -reče mrzovoljno starac i ode od tezge bez željenih tikvica.
-Kakav tikvan. -pomisliše istovremeno i novinar i penzioner.

Željko Žele Jovanović