Aske i vuk
Vuk je novu osnovao stranku,
Pa pozvao sve ovčice svoje,
A ončice k'o ovčice,
Odmah počele su da se broje.
Zadovoljno vuk ih jadne gleda,
Sa visine, kraj vučice drage,
Dok ovčice gladne njemu bleje,
On im priča o životu sage.
Iz jednog je čopora pobeg'o,
Ubeđen da od svih bolje zna,
Sad s vučicom soli pamet svima,
Kako ne da pretvori u da.
Zna vuk dobro u prazno da priča,
Sve što priča voda je i luk,
Al' što više ovčica mu bleji,
Srećniji je nezasiti vuk.
Marina Aristo Markovic
0 коментара:
Постави коментар