РЂА БОЉЕ ПРОЂЕ
ОД ЧОВЕКА
Газио сам трње и
растиње
Брао бостан и
играо џека
Злоће су ме
гађале утрином,
А ја ведрог
глумио човека!
Сагињô сам главу
где се могло
Поглед крио од
подлих и мутних
Често био на
крају стрпљења,
А ли увек у
граници љутњи!
Нудио сам руку и
алама
Да бих мало
успорио срдњу
Клањао се слабијим
од себе
И све лоше отерô
на спрдњу!
Чамио сам у
оскудном свету
И тежио да
маскирам флеке
Нудио сам љубав
за злослутост —
Неке жеље тражио
далеке!
Рондао сам сам
себи у браду
И нудио лако
руку мира
Некима сам
пружио превише —
Глумили су
нечасног курира!
Стезао сам зубе
кад је тешко
Прст на чело
стављао од шале
Нисам стигô
похватати конце —
Моје тајне
остадоше мале!
Сад сабијам
флеке у буљуке
И уздишем мимо
воље моје
Сам сам себи
запржио чорбу —
Буран живот све
наплати своје!
Џабе клетве и
горко кајање
Време тече кô
планинска река
Сво поштење
проћердô сам лако —
Рђа боље прође
од човека!
0 коментара:
Постави коментар