Mogla bi i Srbija uskoro da postane
kraljevina.
Kokaina.
Nekad genocid pogodi nas, nekad njih.
Sve zavisi s koje strane vetar duva!
Mrtvi se sahranjuju na groblju.
Živi po kućama i stanovima.
Objavili smo im rat.
Ovo je njegovo treće izdanje.
Naša država se mnogo razlikuje od
zatvora.
Najviše po broju osuđenika koji se
nalaze u njoj.
Nije problem to što najbolje radnike
ne možemo da zadržimo u državnim organima,
nego što one najgore ne možemo da
oteramo iz njih!
Nije tačno da naša policija ima
vezane ruke.
Samo oči.
Na birački spisak nijedna vlast ne
stavlja sve pokojnike,
već samo one za koje zna da će
sigurno izaći na izbore...
Zbog mnogobrojnih odlazaka na rad u
inostranstvo, prepolovio se broj radnika u Srbiji.
Broj neradnika je i dalje ostao isti.
Teže je izabrati najgoru knjigu
aforizama, nego najbolju.
Tu je konkurencija mnogo veća!
Da li će se neka kurva za naslovnu
stranu slikati gola ili obučena,
zavisi isključivo od toga da li se
bavi estradom ili politikom.
Tamo gde je preživljavanje umetnost,
sve ostalo je kič.
Ja, o njima, nikad ne bih rekao ništa
ružno,
jer u pitanju su naše eminentne
budale.
Ne postoji vakcina protiv smrti.
Nju svi ljudi moraju da preleže.
Škola nas priprema za život, a za
smrt niko.
Za nju moramo sami da se pripremimo.
Naše zdravlje još uvek ne čuva policija.
A trebalo bi...
Dostojanstvo, ugled i čast neke
države, ma koliko bili ugroženi, ne može da odbrani i sačuva ni vojska, ni
policija. Samo narod.
Država i narod su deljivi sa dva.
Vlast nije.
Samo izdajnici u Srbiji razvili su
sada belu zastavu.
Svi ostali razvili smo crnu.
Lljubavni trougao je začarani krug iz
koga je teško izaći.
Skoro sve je u Srbiji moguće uraditi,
ali brod iz boce i vođu iz televizora
niko ovde ne može da izvadi!
Pismenost u Srbiji je počela da se
širi pre dvesta godina.
Nepismenost je tu šansu dobila tek
sada.
Izbori su test inteligencije.
Svaki put nam pokažu koliko smo mi
glup narod.
Svako se u Srbiji rasipa sa parama na
svoj način.
Neko ih baca na klađenje, neko na
cigarete, neko na alkohol, a neko na školovanje.
Blago šljamu.
On svakom može da se prišljamči.
Kako započeti verski rat?
Prekrsti se i počni!
Statistički gledano, samoubice retko
pucaju sebi u glavu.
Samo jednom u životu.
Televizor je spomenik našoj pokojnoj
istini.
U svakoj kući smo postavili bar po
jedan.
Moji ožiljci nikad nisu bili vidljivi
spolja.
Samo iznutra.
Skupština je spomenik našoj
demokratiji.
Tu smo je sahranili.
Mnogo više smo emotivni, nego što smo
vredni,
pa zato u Srbiji češće teku suze,
nego znoj.
Moji baba i deda sad već toliko liče
jedno na drugo,
da će neko od njih dvoje ipak morati
da obrije bradu, da bismo ih razlikovali!
Nasred trga nalazi se kralj na konju,
a na ćošku, blizu njega, prosjak sa šeširom.
Ovaj prvi je spomenik prošlom, a ovaj
drugi sadašnjem vremenu.
Raspao se komunizam u Srbiji, raspala
se demokratija,
al' je zato diktatura i dalje čvrsta!
U našim selima ljudi stariji od 100 godina
više nisu retkost.
Retkost su oni mlađi od 60.
Ninus Nestorović
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар