ЗВОНО ЗА НАС
ЛИЦА:
Марко - наставник музичког
Гордана - наставница
математике
Бора - наставник историје
Соња - наставница енглеског
Наставничка
канцеларија. Гордана и Бора седе за столом и задубљено пишу
нешто у
својим дневницима. Улази Марко.
Марко: ( раздрагано, пљесне два- три пута шакама и протрља их ) О,
колеге
ал‘ смо
се расписали…
Гордана: Колега, и теби би боље било… Ниси чуo директора шта је
јутрос
рекао?!
Марко: Нисам… А, шта је то требало да чујем?
Бора: ( званично
и театрално) : Е па Марко, сутра нам стиже инспекција…
Марко: За наставу или документацију?
Бора : За документацију, Марко… За документацију…
Мaрко: ( одушевљено
) О-оооо… Ред је да дођу… Дуго их није било... Читавих месец и по дана… Баш
сам их се ужелео, а тек мој дневник … Стално ме пита- Марко, Марко...а кад ће
да дође контрола, морам на контролу… Рекли ми прошли пут да нисам баш здрав.
Нека дођу да виде да ли ми је боље. ( Бора се смеје, Гордана прекрстила
руке, врти главом и кисело се осмехује)
Бора : Ма, далеко им лепа кућа… Само нам још они фале… Ја да
прегледам овај дневник да видим да ли сам
написао само главно... Да га прегледам на време, да му‘ доктори‘ не
пронађу неку нову болештину… А што се припрема тиче нека се припреме за ШОК!
Гордана: Какав ШОК ?!
Бора: Шокираће се јер их
немам… Разумеш, дете, Н Е М А М!
Гордана: Јао, колега Боро, немате припреме?!
2
Бора : Немам и нећу да их имам…
Ако после 35 година не умем да одржим час без припрема… Боље да су ме
послали у пензију још пре 25 … Знам ја како се врши припрема за час…
Гордана: Како?
Бора: Е, овако… ПРВО, наоружам се живцима да не попуцам по
шавовима…
ДРУГО, уствари, пре овог првог -
редовно пратим најновије трендове у прекрајању историје… ( врти
прстима, замислио се) Лако је теби, Гордана, ти предајеш математику…
Дефиниција обима круга је вековима иста…
Гордана: Колега, немојте тако… Кажу да се историја понавља…
Бора: Понавља се… Понавља… Зато никако да пређемо у други разред !
Марко: Колега Бора је у праву. Нови историјски подаци искачу к‘о
чупавци из кутије… Треба то испратити…
Баш као моду.
Бора: Браво, Марко… Види се
да си паметан дечко… Ал‘ како, бре, да заглавиш у просвети?
Марко: Па, ето и паметном се
деси да направи и по коју глупост ... ( улази
Соња скоро уплакана и видно узнемирена )
Гордана ( устане) : Соња,
шта ти је… Седи… Донећу ти шећер и воду.
Соња: Не, хвала. Не треба… ( одмахује главом, седне и ухвати се
за главу; склања косу са чела –
лупа се по челу, устане): Гледајте, гледајте… Добро погледајте! ( сви је
збуњено гледају ) Да ли ми на челу пише- Децо, изволите… Скачите ми
по глави ? А?! ( Мaрко и Бора
се смешкају, док је Гордана озбиљна) Не знам… Стварно не знам
шта да им радим ( поново седне )… Живци су ми искидани овако (
показује прстима)… Малопре ми је једна мајка направила заседу испред
учионице да ме пита зашто њено дете има тројку из енглеског, а три године иде
на приватне часове…
Мaрко ( приђе
Соњи, благо је загрли и потапше по рамену) : Ајде, смири се…
Смири... Има једна лепа вест!
Соња (заинтересовано) : Која?
Марко ( театрално): Е… сутра нам стижу ‘цариници‘ да изврше претрес наших писанија.
Соња: ( ухвати се за главу ; успаничено ) Инспектори?!
Јао!!! Ал‘ ти је вест!
Марко ( смеје се ): Е, Соња, па какве ти лепе вести
очекујеш?! Кажете- Марко оптимиста, али чак сам и ја престао да очекујем добре
вести.
Соња ( и даље успаничено) : Долазе на часове ?!
Бора: Зар је битно да ли долазе на часове или да контролишу
документацију?!
Соња, дете … Колико ти, оно беше, радиш у просвети ?
Соња: Три године.
Бора: Три годинице… Три годинице… Е -е-е … Па, мислиш ли ти, дете, да дочекаш пензију?!
Што се не угледаш на Гоцу… Вас две сте скоро па исписнице… Или се угледај на овог нашег Мaрка… Нема ни пет година
радног стажа, а код њега ти је све ‘ хуј-хај-не хај‘.
Гордана: Колега, сасвим сте у праву… Чиста математичка
истина… И ја бих волела да могу да будем као Марко… Њега не могу да
изнервирају ни десет љутих инспектора, ни родитељи, ни деца, ни директор, нити
било ко од колега... а Соњи причам стално… Подвикни. Дај им кратке контролне задатке… Оне који галаме бомбардуј питањима … Три
кратка питања- не зна одговор?! Отвориш дневник- ТРАС, упишеш јединицу к‘о
врата, затвориш дневник ТРАС и готово. Зато мени не могу да прочитају са чела –
Скачите ми по глави!
Марко: Како да прочитају, живота ти, када ти је чело стално намрштено?!
Не виде деца слова, иначе би прочитала… ( сви се смеју, чак и Гордана) Насмеј се, бре, мало, да ти и деца виде
зуб, а не само зубар… Ајде, није тешко! Гле... ( Марко развуче усне прстима
да му се виде скоро сви зуби) Видиш…
Шта ти тешко…
Соња ( кроз смех ): Марко, Марко … Стварно си шашав… (
Соњи звони мобилни, претура по торби да га нађе и док га тражи говори ) Ко
ли је сад… Јао и ова моја торба к‘о бунар… Цццц… ( јавља се и устаје, шета
лево- десно) Хало, даааа… Ја сам,
Јацо… У школи сам… Ма, док избунарим телефон из торбе…. Кажи… Аха… да… јесте…
ЛИДЛ кеса… да… јуче у МАКСИЈУ… Јао, хвала ти… Љубим те… Важи… Ево
долазим ( гледа на сат) за пола…
Не, не… За сат… Ето мене за сат и по код тебе… Видимо се… Ћао… ћао…
( седне,
ставља руку на срце) Хвала
богу, ух…
Гордана: Шта је било?
Соња: Ма, пусти… Заборавила сам јуче ЛИДЛ кесу у МАКСИЈУ.
Гордана: Јесу ли у њој биле неке скупе ствари?
Соња: Одакле нама, Гоцо, паре за скупе ствари?! Биле су вежбанке.
Јуче су деца радила писмени у три одељења шестог разреда. Понела сам их и свратила до МАКСИЈА да купим кафу… Када сам
хтела да прегледам задатке, нисам могла да пронађем кесу… Где је све нисам
тражила… Чак сам и у фрижидер завирила. Онда сам помислила да сам је вероватно
оставила у школи. Јутрос сам прво
погледала у орман и одузела сам се када сам видела да је нема и сад ми Јаца
јавља да је кесу пронашла једна њена рођака која ради на каси. Видела жена
вежбанке и рекла Јаци да је неки просветар заборавио кесу, Јаца препознала мој
потпис поред оцена… И ето… Нек‘ је жива и здрава 100 година!
Бора: Е, дете… Дете… Шта ли ћеш тек да радиш кад стигнеш у моје
године?!
Марко: Стварно, БРЕ,
Соња … Предајеш енглески, па направи се
понекад
мало и Енглез … Само ‘кууул‘
и ‘рилееекс‘ !
Бора: Марко, Марко… Млађи си од мене- Можеш син да ми будеш, ал‘ ти си мој идол...
Марко ( певуши): Не веруј… Не веруј… Не веруј у идоле...
Бора ( придружује се): И зато… не веруј, не веруј, не веруј
у идоле…
Марко: Е… ТО… Ма, нема… Види
се ТА стара школа… Браво, колега !
( тапше га по рамену)
Соња: Марко, стварно, како ти успева?
Марко: Успева ми успешно. Решио сам да конзумирам живот док му не
истекне рок. ( док прича, отвара свој дневник )
Гордана: А-ха… Ту те чекам, ипак ћеш да прочешљаш дневник.
Марко: Морам… Ионако је
ситуација поприлично чупава, a тек ће да се расчупави када нам догодине уведу ‘дневнике на
струју‘.
( Свако
се задуби у свој дневник. Завеса не пада. )
Марина
Раичевић
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар