Избори кад им
време није II
Заоштрава се политичка борба у
Србији. Тече изборна кампања, па се странке, коалиције и истакнути појединци
такмиче у привлачењу гласача за наступајуће изборе. Исто то чине и заступници
бојкота избора. Својим поступцима, деловањем, причом покушавају да убеде што
већи број грађана да не излазе на изборе 21. јуна. Демократија је то. Једни
овако, други онако. У Србији траје борба непрестана. Политичка, разуме се.
Чини се да улазимо
у нови вид политичког ангажовања у Србији. Штрајк глађу! Није баш новотарија,
ипак није ни свакодневна појава. Штрајковало се и раније. Помало већ
заборављени Тома Николић такође је штрајковао глађу. Има их још и пре њега.
Кажем, није потпуно неуобичајено. Некад се и понавља. Моментално штрајкују два
посланика опозиције пред вратима Скупштине Републике Србије. Али, нешто што
нигде у свету није виђено, такође штрајкују глађу и двоје посланика владајуће
странке. Први пут у историји Србије... Не у потпуности. Већ су штрајковали
глађу посланици власти. Не тако давно, а заговорник прошлог штрајка и данас је
на барикадама. Штрајкује против понашања опозиционих посланика!
По овоме смо збиља
препознатљиви у свету. Тога нигде нема. Да се власт бори против опозиције
гладовањем! Нико нема што Србин имаде. Нажалост. Да човек разуме опозицију.
Нису на власти. Незадовољни су. Оправдано или не, нећу да судим. Њихово је да
се боре свим дозвољеним и демократским средствима. Међутим, да власт мора да
гладује да би се изборила против малобројне српске опозиције, то је тешко
разумети. И то да један доктор правних наука штрајкује како би натерао
тужилаштво да ради свој посао! Наводно је један од оне двојице опозиционих
посланика што штрајкују починио тешка кривична дела, па би требало тужилаштво
да га гони због тога. А пошто тужилаштво не ради свој посао, онда Др штрајкује
глађу. Придружила му се и једна саборкиња у тој беспоштедној борби.
Др је мало
заборавио неке основне правне постулате. Судство и тужилаштво су у иоле демократским
државама независни. Нико нема право да врши притисак на њих. Јесте да је
почивши маршал, узор многима у Србији и сада, својевремено говорио да се судије
у свом послу не морају држати закона као пијан плота, опет, данас је неко друго
време. Устав и закони државе су исти за све. Не би требало да се судија, то
јест, тужилац не придржава закона. Или политичар, мада политичари понекад и
занемаре устав и законе. Тако да држава која себе сматра демократском, која је
на европском путу, ма шта то значило, која је напредна, не може дозволити
притисак на судство или тужилаштво. Поменути Др је испустио ову чињеницу из
вида, али то га не правда. Незнање штети – Ignorantia nocet, говорили су још
мудри Римљани. Др је највероватније пропустио понешто из основа правне науке у
свом муњевитом и блиставом научном напредовању. Јесте да је стручан, да је
један од стубова напредне власти, али би морао да избегава сличне грешке. Шта
ће помислити студенти Више Медицинске школе у Ћуприји ако њихов професор прави
почетничке пропусте?
Не можемо
похвалити ни народ. Ето, народ, читај присталице обеју страна у штрајку,
окупили се масовно пред скупштином. Дошли да подрже своје политичке
представнике. У време док корона вирус хара Србијом. Зараза није побеђена. И
даље има новозаражених. Мање него пре недељу-две, али има их. У ресторану или
продавници треба носити рукавице и маску на лицу. Држати одстојање један од
другога. Минимум два метра. А овамо пред скупштином маса света. Углавном
незаштићени. Тискају се у гомили! Пропаде труд политике и струке у борби против
короне. Понављам се. Борба, па борба. Шта ћемо? Србија је непрестано у некој
борби. Обнова и изградња, борба против домаћег и страног непријатеља, борба за
лепшу и срећнију будућност... Стално нека борба, а у борби прође живот. Можда
буде боље после ових избора, али мислим да су ти избори преурањени. Корона није
савладана. Није ни безбедно излазити на гласачко место у време пандемије. Сад,
ако пандемија напрасно буде угашена до избора, то је већ друга ствар. Нешто ми личи
на такав исход. Чак и не треба бити пророк или у најмању руку припадник струке
да би закључио како ће корона нестати у следећих десетак дана. Дотле нека
гладују народни посланици, а народ ће гладовати у наредним месецима и годинама!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар