Časopis Šipak

МИЛОЈЕ ВЕЉОВИЋ: РИЉАЈ, ЛАЗО

 

РИЉАЈ, ЛАЗО

 


Зора свиће – дан свањава

Ја одавно будан

Преврћем се по кревету

Као да сам трудан!

 

Из суседне просторије

Долази ми жена

Па ми каже: Ради нешто,

Стрвино дебела!

 

Хоћу, жено – него шта ћу

Дођи, па помози

Шараћу ти по грудима

И по голој нози!

 

Јадан био, сикће она

То није работа

Узми чекић и ексере

Закуј прошке плота!

 

Што да радим, бено једна,

Кад немам мотива

Ти си ми се охладила

Па ме греје шљива!

 

Пресече ме погледима

С пешкиром у шаци

Иди прво туширај се

Па се на ме баци!

 

Видим да сам забрљао

Жал однесе шале

Окупах се не знам како

И дођох до Стане!

 

Када ме је напастала

Остадох без даха

У коштац се, ипак, хватам

Без имало страха!

 

Шта ћу јадан, немах куда

Тражио сам врага

Исцеди ме као крпу

Жена моја драга!

 

Убудуће свако јутро

                                                                 Чекаћу у башти               

Лакше ми је и риљање

Од женине страсти!

 

Милоје Вељовић

 

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.