РИЉАЈ, ЛАЗО
Зора свиће – дан свањава
Ја одавно будан
Преврћем се по кревету
Као да сам трудан!
Из суседне просторије
Долази ми жена
Па ми каже: Ради нешто,
Стрвино дебела!
Хоћу, жено – него шта ћу
Дођи, па помози
Шараћу ти по грудима
И по голој нози!
Јадан био, сикће она
То није работа
Узми чекић и ексере
Закуј прошке плота!
Што да радим, бено једна,
Кад немам мотива
Ти си ми се охладила
Па ме греје шљива!
Пресече ме погледима
С пешкиром у шаци
Иди прво туширај се
Па се на
ме баци!
Видим да сам забрљао
Жал однесе шале
Окупах се не знам како
И дођох до Стане!
Када ме је напастала
Остадох без даха
У коштац се, ипак, хватам
Без имало страха!
Шта ћу јадан, немах куда
Тражио сам врага
Исцеди ме као крпу
Жена моја драга!
Убудуће свако јутро
Чекаћу
у башти
Лакше ми је и риљање
Од женине страсти!
Милоје Вељовић
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар