Млади се враћају у Србију
Изузетно
ми је задовољство што сам у прилици да направим интервју са младим и
перспективним човјеком који се одлучио и поред тешке здраствене и економске
ситуације у домовини да спакује кофере и из „обећане“ земље Италије дође да
дијели судбину свог народа. У вријеме када већина младих машта за одласком на
запад у потрази за бољим животом овај млади човјек је свијетао примјер и доказ
да и тамо не цвјетају руже и да вас сунце туђег
неба неће гријати као сунце изнад родне
груде, да овдје у домовини има мјеста и посла за све само ако се истински
потрудите.
-
На почетку нашег
разговора желим да вас поздравим у своје име и име наших многобројних читалаца
и да вам честитам на храброј одлуци да оставите живот тамо гдје већина младих
машта да оде и вратите се у домовину.
-
Хвала. И ја
поздрављам вас и ваше читаоце и надам се да ћемо имати прилике да се још
сретнемо и сарађујемо.
-
За вас сам чуо
да сте још као млад и преспективан кадар отишли на специјализацију и
усавршавање у Италију и тамо одмах оправдали очекивања и врло брзо постали
експерт у послу којим се бавите.
-
У праву сте. Искуство
које сам понио из домовине и таленат који сам наслиједио од тате су ми помогли
да врло брзо уз помоћ искусних ментора уђем у све тајне и вјештине посла и
остварим веома запажене резултате.
-
Је ли теже
радити у иностранству гдје те нико не зна или у родном граду гдје те сви знају.
-
Вјерујте тамо
гдје те нико не познаје имате пуно више шансе да успијете.Човјек боље ради кад
нема осјећај да га неко гледа, кришом прати и још не
дај боже
познаје.
-
Мислите ли да ће
овдје у Београду, гдје је хиљаде младих незапослених бити посла за вас, и да
нисте можда мало преуранили са одлуком да се вратите.
-
Никако, никако,
уз знање и праксу коју сам стекао у Италији мислим да ћу овдје далеко више
пружити него тамо. Морам признати да су тамо због пандемије уведене такве мјере у јавном превозу, у
тржним центрима, на улици, ресторанима, метроима, да човјек нема шансу да се
приближи клијенту и дође у прилику да му извади новчаник из џепа.А онда људи су
постали страшљиви и неповјерљиви па у свакоме виде потенцијалног клицоношу, да
ако се некоме примакнеш, макар и визир и маску имао на глави и гумене рукавице
на рукама бјежи од тебе ко ђаво од крста. Код нас су мјере доста блаже, народ
је наивнији и опуштенији тако да за мој посао услови за рад су овдје куд и камо
бољи.
-
Још једном вам
хвала на издвојеном времену и што сте нашим читаоцима дали позитиван примјер
како се млади и перспективни људи враћају са запада у домовину.
Носите
маску, држите дистанцу, мислите на себе и друге.
0 коментара:
Постави коментар