| Stranac je bez daha stigao na pustu stanicu, Veliki kofer, koji niko nije hteo da ponese, izvukao mu je i poslednji delić snage. Obrisao je lice maramicom i, sa dlanom iznad očiju, posmatrao je šine koju su se gubile u daljini. Zadihan i zamišljen, pogledao je na sat: upravo je pokazivao vreme kada bi voz trebalo da naiđe. Neko, ko se stvorio bogzna odakle, blago ga je potapšao po ramenu. Okrenuvši se, stranac se našao licem u lice sa jednim starčićem čiji je izgled neodređeno podsećao na izgled železničara. U ruci je nosio crveni fenjer, toliko mali da je pre ličio na igračku. Starčić je posmatrao stranca smešeći se, dok mu se ovaj obraćao željan da čuje njegov odgovor: - Izvinite, da li je voz već otišao?
- Jeste li odavno u ovoj zemlji?
- Moram odmah da krenem. Sutra neodložno moram da budem u T.
- Vidi se da uopšte nemate pojma šta se događa. Ovog trenutka morate najhitnije da potražite smeštaj u konačištu za putnike - i pokaza rukom na neku čudnu pepeljastu građevinu koja je ličila na robijašnicu.
- Ali ja ne želim konačište, želim da otputujem vozom.
- Iznajmite odmah sobu, ako ih uopšte ima. U slučaju da možete do nje da dođete, iznajmite je na mesec dana, izaći će vam jeftinije, a bićete i bolje usluženi.
- Vi ste ludi? Ja moram sutra neizostavno da stignem u T.
- Iskreno govoreći, trebalo bi da vas u vašem interesu napupstim. Međutim, ipak ću vam dati neka obaveštenja.
- Molim vas...
- Ova zemlja je poznata po železnicama, kao što znate. Do sada ih nije bilo moguće valjano organizovati, ali su zato učinjene velike stvari u pogledu objavljivanja maršruta i izdavanja karata. Redovi vožnje obuhvataju i povezuju sva mesta u zemlji; izdaju se karte čak i za najmanja i najudaljenija sela. Jedino još preostaje da vozovi učine ono što stoji u redovima vožnje, odnosno da zaista prođu kroz te stanice. Stanovnici zemlje to i očekuju; a do tada, prihvataju nedostatke u uslugama, a njihovo rodoljublje im ne dopušta da na bilo koji način ispolje svoje nezadovoljstvo.
- Ali, postoji li neki voz koji prolazi kroz ovaj grad?
- Potvrditi to, značilo bi reći izvesnu netačnost. Kao što i sami možete da primetite, šine postoje, mada su malo oštećene. Na pojedinim mestima one su jednostavno naznačene na zemlji dvema crtama izvučenim kredom. Uzimajući u obzir sadašnje prilike, nijedan voz nije obavezan da prođe ovuda, ali ništa mu ne stoji na putu da to učini. U svom životu, ja sam video mnoge vozove kako prolaze, a upoznao sam nekoliko putnika koji su čak uspeli i da ih uhvate. Ako budete pristojno i strpljivo čekali, možda ću upravo ja imati tu čast da vam pomognem da se popnete u jedan lep i prostran vagon.
- Da li će me taj voz odvesti do T.?
- A zašto ste zapeli da stignete baš u T.? Trebalo bi da budete srećni ako uopšte uspete da uhvatite bilo kakav voz. Kada jednom budete u vozu, vaš život će, u svakom slučaju, poći nekim pravcem. A zar je važno da taj pravac vodi baš u T.?
- Ali, ja imam ispravnu kartu za T. Logično je, valjda, da budem i odveden do tog mesta, zar ne?
- Svak bi rekao da ste u pravu. U konačištu za putnike možete da razgovarate sa osobama koje su preduzele sve mere predostrožnosti vadeći silne količine karata. Opšte je pravilo da predostrožni ljudi kupuju karte za sve tačke ove zemlje. Ima ih koji su na karte potrošili čitavo bogatstvo...
- Verovao sam da mi je potrebna samo jedna karta da bih stigao u T. Pogledajte, molim vas...
- Sledeća deonica nacionalnih železnica biće izgrađena od novca samo jedne jedine osobe, koja je potrošila ogroman kapital kupujući povratne karte za železnički put čije planove, koji uključuju i tunele i mostove, inžinjeri preduzeća nisu još ni odobrili.
- Ali, voz koji prolazi kroz T., da li on već saobraća?
- Ne samo taj. Istinu govoreći, ima mnogo vozova u ovoj zemlji i putnici mogu da ih koriste relativno često, ali moraju da uzmu u obzir da ovde nije reč o nekom formalnom i definitivnom saobraćaju. Drugim rečima, penjući se u voz, niko ne očekuje da bude odveden u mesto koje želi.
- Kako je to moguće?
- U silnoj želji da služi građanima, preduzeće mora da pribegne određenim očajničkim merama. Pušta da vozovi prolaze kroz neophodna mesta. Tim ekspedicionim kompozicijama potrebno je katkada nekoliko godina da prevale put, dok život putnika trpi određene preobražaje. Smrtni slučajevi nisu nikakva retkost u takvim okolnostima, ali preduzeće, koje je sve predvidelo dodaje tim vozovima po jedan vagon-kapelu i jedan vagon-groblje. Razlog za ponos vozovođa je da polože telo nekog putnika - luksuzno balsamovano - na peron stanice koja je upisana u karti. U nekim slučajevima, ti vozovi idu prugama kojima nedostaje po jedna šina. Čitava jedna strana vagona tužno podrhtava od udaraca točkova o drvene pragove. Putnici koji putuju prvom klasom - to je druga u nizu predostrožnosti kojima je preduzeće pribeglo - sede na onoj strani na kojoj ima šina. A putnici druge klase trpe udarce pomireni sa sudbinom. Ali ima deonica gde nedostju obe šine; tamo svi putnici trpe podjednako, sve dok se voz potpuno ne raspadne.
- Bože sveti!
- Vidite: selo F. je nastalo zahvaljujući jednoj od tih nesreća. Voz je došao do neprohodnog zemljišta. Usled peska, točkovi su utonuli sve do osovina. Putnici su proveli toliko vremena zajedno da su se iz uobičajenih nevažnih razgovora rodila tesna prijateljstva. Neka od tih prijateljstava su ubrzo prerasla u idile, a rezultat je F., napredno selo prepuno nestašne dece koja se igraju sa ubuđanim ostacima voza.
- Gospode Bože, ja nisam stvoren za takve doživljaje!
- Ono što je vama potrebno, to je da polako smirite svoj duh; možda ćete uspeti da postanete heroj. Verujte da se ukazuju prilike da putnici pokažu svoju hrabrost i spremnost za žrtvovanje. Ne tako davno, dve stotine bezimenih putnika ispisali su jednu od najslavnijih stranica naše železničke istorije. Desilo se da je u toku probnog puta mašinista blagovremeno upozorio putnike na ozbiljan propust onih kojii su gradili deonicu. Nedostajao je most koji bi vodio preko dubokog ponora. Elem, mašinista se, umesto da krene nazad, obratio putnicima, koji su uložili napor da se produži napred. Pod njegovim energičnim rukovodstvom voz je bio rastavljen na delove i, deo po deo, na ramenima prenesen na drugu stranu ponora. Na opšte iznenađenje, njegovim dnom proticala je hučna reka. Ishod poduhvata je bio preko svakog očekivanja tako da je preduzeće definitivno odustalo od izgradnje mosta, zadovoljavajući se time da napravi privlačan popust putnicima koji imaju hrabrosti da se suoče sa tom dopunskom nelagodnošću.
- Ali ja sutra neizostavno moram da stignem u T.!
- Odlično! Dopada mi se što ne odustajete od svog plana. Vidi se da ste čovek od uzbuđenja. Za sada se smestite u konačište i uhvatite prvi voz koji naiđe. Ali, pripazite: hiljadu osoba će nastojati da vas spreči u tome. Kada stigne kompozicija, nervozni od preterano dugog čekanja, putnici izlaze iz konačišta u gomili i bučno zauzimaju stanicu. Svojim neverovatnim nedostatkom učtivosti i razboritosti vrlo često izazovu nesreće. Umesto da se mirno i po redu penju u voz, oni nastoje da prignječe jedni druge; u najmanju ruku, onemogućavaju sebi da se ikada popnu u voz, a voz odlazi ostavljajući ih razbesnele na staničnim peronima. Putnici, iscrpljeni i besni, proklinju nedostatak vaspitanja, dugo se vređaju i uzajamno udaraju.
- A policija ne interveniše?
- Pokušalo se sa organizovanjem po jedne policijske jedinice na svakoj stanici, ali nepredvidljiv dolazak vozova učinio je takvu službu beskorisnom i preskupom. A ima i još nešto: ubrzo se pokazalo koliko su pripadnici takvih jedinica podmitljivi, jer su počeli da štite ulazak u voz isključivo bogatim putnicima koji su u zamenu za tu uslugu davali sve što su nosili sa sobom. Tada je odlučeno da se problem nekako reši osnivanjem naročite vrste škola u kojima bi se budući putnici učili pristojnosti i dobijali časove odgovarajućih vežbi. Tamo ih uče kako se pravilno ulazi u kompoziciju, čak i ako je ona u pokretu ili u velikoj brzini. Takođe im daju neku vrstu oklopa, da im ostali putnici ne polome rebra.
- Ali, ako neko uđe u voz, da li je on time pošteđen novih teškoća?
- Zavisi. Jedino vam preporučujem da dobro obratite pažnju na stanice. Može se desiti da poverujete da ste stigli u T., a da to, u stvari, bude samo iluzija. Da nekako normalizuje život u prepunim vagonima, preduzeće je bilo prinuđeno da upotrebi izvesna sredstva. Ima stanica koje su obične kulise: sagrađene usred pustinje, one nose naziv nekog važnog grada. Ali, dovoljno je malo obratiti pažnju, pa da se otkrije prevara. Te stanice su kao kulise u pozorištu, a osobe na njima napunjene su strugotinom. Vremenske nepogode lako razobličavaju te lutke, ali ponekad su one savršena slika stvarnosti: nose na licu znake beskonačnog umora.
- Na sreću, T. nije daleko odavde.
- Ali, u ovom trenutku nedostaju nam direktni vozovi. Međutim, nije isključeno da ćete stići tamo baš sutra, kao što želite. Organizacija železnica, iako ima mnogo nedostataka, ne isključuje mogućnost putovanja bez presedanja. Vidite, ima ljudi koji čak nisu ni primetili šta se dešava. Kupuju karte za T. Dođe voz, uđu i sledećeg dana čuju kako kondukter uzvikuje: "Stigli smo u T." Bez preduzimanja ikakvih prethodnih mera predostrožnosti putnici silaze i nađu se baš u T.
- Mogu li sa svoje strane nešto da učinim da do toga dođe?
- Naravno da možete. Međutim, ne zna se da li će vam to nešto pomoći. U svakom slučaju, pokušajte. Uđite u voz sa tačnom zamisli da ćete stići u T. Ne razgovarajte ni sa kim od putnika. Mogli bi da vas pokolebaju svojim pričama o putovanjima, pa čak i da vas prijave vlastima.
- Ma šta to govorite?
- Usled sadašnjeg stanja stvari, vozovi su puni špijuna. Ti špijuni, dobrovoljci su najvećem broju slučajeva, posvećuju svoj život tome da štite konstruktivni duh preduzeća. Ponekad čovek ne zna šta govori i govori tek da bi nešto govorio. Ali, oni odmah dokuče svaki mogući smisao koji bi mogla da ima rečenica, koliko god ona bila obična. Iz najnevinijeg komentara kadri su da izvuku zaključak koji osuđuje. Ako vi učinite ma i najmanju nesmotrenost, bićete odmah i bez ikakvog objašnjenja uhapšeni: ostatak života provešćete u jednom vagonu-zatvoru ili će vas naterati da siđete na nekoj lažnoj stanici, zagubljenoj u šumi. Putujte puni poverenja, uzmite najmanju moguću količinu hrane i ne silazite na peron pre nego što u T. ne ugledate neko poznato lice.
- Ali, ja u T. ne poznajem nikoga.
- U tom slučaju udvostručite mere predostrožnosti. Uveravam vas da ćete na putu biti izloženi velikim iskušenjima. Ako gledate kroz prozor, izložićete se opasnosti da padnete u zamku neke fatamorgane. Prozori su vešto opremljeni dijapozitivima koji u duši putnika izazivaju raznovrsne iluzije. Nije potrebno da čovek bude slab pa da u njih zapadne. Izazivajući buku i pokrete, izvesni aparati kojima se upravlja iz lokomotive stvaraju utisak da voz stoji u mestu, dok putnici kroz prozor posmatraju primamljive pejzaže.
- A kakav je cilj svega toga?
- Preduzeće to radi sa jednim zdravim ciljem da smanji nemir putnika i da, što je moguće više, neutrališe utiske premeštanja. Nastoji se da se u rukama jednog svemogućeg preduzeća, jednog dana, putnici potpuno prepuste sreći i da im više ne bude važno kuda idu i odakle dolaze.
- Vi ste mnogo putovali vozovima?
- Ja sam, gospodine, samo skretničar. I, da kažem istinu, ja sam penzionisani skretničar, a ovde ponekad dolazim samo da se setim dobrih vremena. Nisam nikada putovao, niti to želim. Ali, putnici mi svašta pričaju. Znam da su, osim sela F., vozovi stvorili i mnoga druga naselja, onako kako sam vam ispričao. Dešava se ponekad da službenici voza izdaju tajanstvena naređenja. Pozivaju putnike da iziđu iz vagona, najčešće pod izgovorom da se dive lepotama određenog predela ili mesta. Govore im o pećinama, slapovima ili o slavnim ruševinama: "Petnaest minuta da biste se divili toj i toj pećini", kaže ljubazno kondukter. Kada se putnici nađu na određenoj udaljenosti, voz pobegne punom parom.
- A putnici?
- Lutaju neko vreme, izgubljeni, od jednog mesta do drugog, ali na kraju se okupe i naprave koloniju. Ta nepreviđena zaustavljanja se vrše na odgovarajućim mestima, daleko o bilo kakve civilizacije, i sa dovoljno prirodnih bogatstava. Tamo ostavljaju izabrane grupe uglavnom mladih ljudi, sa dosta žena. Zar se vama ne bi dopalo da ostatak svojih dana provedete na nekom živopisnom nepoznatom mestu, u društvu neke mlade devojke? Starčić je namignuo i pogledao putnika šeretski, smešeći se i pun dobrote. U tom trenutku se začuo udaljen zvižduk. Skretničar je uznemireno poskočio i počeo svojim fenjerom da daje smešne i nesređene znake. - To je voz? - upita stranac, Starac je počeo sumanuto da trči po šinama. Kada se našao na određenoj udaljenosti, okrenuo se i uzviknuo: - Imate sreće! Sutra ćete stići u svoju čuvenu stanicu. Kako ste rekli da se zove?
- X.! - odgovori putnik. U tom trenutku starčić se raspršio u jutarnjoj svetlosti. Ali crvena tačka fenjera nastavila je da trči i preskače pragove, nerazumno, u susret vozu. U dnu vidika, lokomotiva se približavala poput nekog bučnog događaja. Huan Hose Areola |
0 коментара:
Постави коментар