RASPRODAJA
Krenula trgovina ljudskim organima. Tu sam našao sebe. Nagomilao sam dugove, poverioci me progone. Kao čovek, u celini, bezvredan sam. Međutim, rastavljen na organe mogao sam dogurati do lepe svote. Čovek, rastavljen na sastavne delove, ponovo je naše najveće bogatstvo.
Glava se bunila, pokušavala da dokaže besmislenost ove ideje. Ali dupe zinulo i dalo mi punu podršku. Srce počelo da trokira. Prekinuo sam tu jalovu skupštinsku debatu mojih organa da bih sprečio blokadu životnih funkcija. Dao sam pauzu do sledećeg zasedanja. Podrška organa u vladajaućoj koaliciji počela se ljuljati. Džabe sam bubregu obećavao da će kod bogatog kupca živeti kao u loju. Međutim, pošto su bila dva, lako sam ih konfrontirao. Tako da se jedan odvojio i proglasio svoju odbrorničku grupu sa mokraćnim kanalom. Rascep sam izazvao kod svih parnih organa. To je bitno oslabilo opzicioni blok mojoj genijalnoj ideji. Posebno sam lucidno odigrao sa mozgom. Čak i oni koji ga nemaju znaju da je to jedan organ, ali to kod nas ne važi. I on se može podeliti, ako znaš umetnost zavadi pa glasaj. Malom mozgu sam rekao da je neopravdano potcenjivan od velikog i da bi trebao da zauzme njegovo mesto kada nađem adekvatnog kupca. Velikom sam rekao da mu mali ničemu ne služi i da bi bez njega bio još veći. Nije im dopiralo do mozga da dupe, u ime tajkuna, vuče sve konce. Dupetu sam obećao da će avanzovati i biti dupe-glava, pa je potpisalo lojalnost. Dva oka u glavi sam najlakše zavadio, to nam je u genima. A i inače, od rođenja, svako je vuklo na svoju stranu. Ustima i nosu sam predočio da sam do guše u govnima, i da su oni prvi na udaru ako se potop nastavi. Nisu se bunili, shvatili su težinu svog položaja. Plućna krila su pritisnuta rebrima odmah prihvatila. Polni organ nikada nije imao svoje ja, bez obzira koliko insistirao na krutom stavu. Na kraju krajeva, ne zovu ga slučajno u žargonu, budalom. Dati budali da odlučuje o životnim stvarima možda je primereno državi, ali ovo je ipak pitanje mog opstanka.
Ostalo je srce. Tvrd orah, nikada nisi znao zašto i za koga kuca i dokle će. Preko vena povezano je sa svim organima i kontroliše krvotok. Organi su navikli da zavise od srca i imali su prema njemu poltronski odnos. Glava je mogla glumiti da je našto važno, ali kada se ovde išta odlučivalo glavom? Srce je ipak nešto drugo, i sam sam bio nekako bolećiv prema njemu. Rekao sam mu da mi rastanak sa njim najteže pada i da posebni cenim njegovo herojsko kucanje kada mi je bilo najteže. To ga je omekšalo, jedino traži da mu se od dobijenog novca ugradi novi pesmejker. Obećao sam, mada znam da to ne dolazi u obzir. Bolje da ja izdam njega, nego ono mene. Pesmejker neka mu ugrađuje onaj ko ga kupi. Nakon što sam ovako maestralno prekomponovao izbornu volju svih delova moga tela, sazvao sam skupštinu organa.
Odluka je doneta jednoglasno. Uz direktan televizijski prenos. Svi organi idu na tender. Međutim, dok sam ih sve urazumio, oni su slabili i propadali. Ponuda organa na tržištu bila je sve veća. Tender je bio namešten, strani kupci su znali da sam u teškoj situaciji pa su sve organe kupili za bagatelu. Jedan je kupio debelo crevo za plinovod pod uslovom da gratis dobije ceo krvotok. Od mene ništa nije ostalo, osećam se nekako prazno. Za dobijeni novac sam vratio dugove, meni ništa nije ostalo.
Morao sam za učešće prodati dušu đavolu, i podići novi kredit da bih stabilizovao svoj tonući kurs i nekako pregurao unutrašnju krizu koja me je razdirala.
I preživeti svoju smrt do nekih boljih vremena.
Tomislav Drvar
0 коментара:
Постави коментар