ЈОВАН ЗАФИРОВИЋ - БУШНЕ ЦИПЕЛЕ

БУШНЕ ЦИПЕЛЕ

Септембар је. Кров који прокишњава најављује јесен. Мисли се Божидар, ако Бог да да се ове јесени ја скрпим, кров ћемо идуће године.

У раним јутарњим часовима, кад се отварају банке, одјури, без јутарње кафе, са сломљеним кишобраном да подигне плату. Затим до поште да плати рачуне. Следеће што је планирао јесте да посети супермаркет. Киша је лила. Божидар је покислог лица и гардеробе, мокрих ногу, променио правац. Не због натопљених ногу, већ због тога што после плаћања рачуна није имао пара ни да уђе у супермаркет, камоли да нешто пазари због повећања цена која не може испратити својом зарадом.

Одлучи он да, тако сломљен, посети општину и потражи помоћ.

Брзо су га примили, али су га још брже испратили.

Вели Божидар, кад би упитан што је дошао, да му је потребна минимална помоћ како би купио нове ципеле, јер су му ове старе изакане, неотпорне на росу у трави, камо ли на јаку кишу. За храну и не говори, мисли се, јешћемо деца, жена и ја свеже прављену зимницу. Није био прекидан, био је саслушан од прве до последње речи. Након излагања, раднику општине измами осмех, који је, док се смејао слатко погледао кроз прозор а онда застао. У канцеларији је завладао мук. Озбиљност се кроз речи осетила код општнара када се на кратко обратио Божидару речима:

-Најпре, Ви господине, колико могу да приметим терате шегу са општином. Одузимате нам време. Морам да Вас разочарам. Не можемо Вам одобрити помоћ општине у виду новца због тога што су вам зинуле ципеле. То је лудост. Нашем председнику општине је тај новац потребнији, њему је зинуло дупе за паре.

Божидар је био брзом светлости, уз помоћ обезбеђења био испраћен из општине, на крају се снашао и закрпио старе ципеле код једног обућара, за разлику од представника општине који изгледа неће закрпити дупе све док му траје мандат.

Јован Зафировић