DRAGAN RAJIČIĆ - IZGINUĆE

IZGINUĆE

U svojoj dugogodišnjoj praksi policijskog inspektora nisam naišao na stravičniji prizor. Svuda oko kontejnera ležala su beživotna tela, uglavnom starijih građana, a one koji su još mrdali kola hitne pomoći odvozila su put bolnice.

Jedan gospodin koji nas je, kako nam je sam rekao, pozvao mobilnim telefonom da izađemo na lice mesta, toliko je bio šokiran onim što se dogodilo, da nam je u početnoj fazi istrage bio od slabe pomoći. A da stvar bude gora, on je bio i jedini očevidac ovog nemilog događaja. - Dok se on malo ne pribere, dajte da vidimo šta imamo - saopštio sam svojim saradnicima koji su takođe bili u šoku.

Par minuta kasnije stvari su ovako stajale: šestoro mrtvih, trinaest teže i osmoro lakše povređenih. Svi povređeni, srećom, kako nam je javljeno iz kliničkog centra bili su van životne opasnosti.

- Gnusni teroristički čin! - zaključio sam glasno posle prvih preliminarnih informacijama kojima smo raspolagali.

- Vidite da li možemo da utvdimo o kom eksplozivu je reč - saopštio sam ponovo mojim operativcima. Istovremeno, primetio sam da je naš jedini svedok počeo polako da dolazi sebi.

Nakon desetak minuta temeljne pretrage moji momci su pred mene izašli sa novim šokantnim saznanjem. - Nema ni traga od bilo kakvog eksploziva. Uostalom - objasnili su mi - saslušali smo i sve obližnje stanare i niko nije čuo nikakvu eksploziju.

- Gnusni teroristički čin dobija još misterioznije dimenzije! - bilo je sve što sam u tom trenutku umeo da im kažem. Pa da, kontejner, iako prevrnut, bio je potpuno ceo. Kako mi je samo to promaklo, pomislih raočarano u sebi.

Nije mi bilo druge nego da se u rešavanju nastale situacije oslonim samo na našeg jedinog svedoka. Za divno čudo, on je taman izgledao normalno.

- Znate li ko je ovo napravio? - prešao sam odmah na stvar.
- Znam - potvrdio je skrušeno. - Video sam ga kad je to ubacio u kontejner.

Video je teroristu! - prođe mi kroz glavu s olakšanjem.

- A da li biste mogli da ga identifikujete? - ispitivao sam ga dalje.
- Naravno - potvrdio je svedok sasvim samouvereno - to je naš komšija Simić s prvog ulaza.

Iako sam imao sve kockice u rukama, nešto mi se ipak nije uklapalo.

- Moji saradnici su utvrdili da nikakvog eksploziva nije bilo, a ti tvrdiš da si video tog Simića kako u njega nešto baca. Lažno svedočenje je - upozorio sam ga - takođe teško krivično delo.
- Znam - složio se - ali komšija Simić nije u kontejner bacio eksploziv, nego jednu celu veknu hleba. Juče slavio, pa mu valjda preteklo. Bacio tu veknu, seo u kola i otišao na posao... I onda je došlo do krvoprolića!

Upravo razjašnjena misterija nalagala mi je da sa svojim saradnicima delujem brzo. - Proverite ko danas slavi - naredio sam im - a sutra kod istih sve viškove hleba oduzmite na licu mesta! Ovaj užas se više ne sme ponoviti!