КОНВЕНЦИОНАЛА
Два нераздвојна пријатеља, упркос њиховим различитим погледима на свет и
стиловима живота, седела су на клупи испод једног споменика у градском парку.
Разговор је започео искуснији и старији:
– Знаш ли да сам данас, по први пут, ушао у музеј.
– Први пут?! Немогуће! – изненади се пријатељ.
– Да, да… први пут. И то је за мене било прилично узнемирујуће искуство.
– Шта те је толико узнемирило? – заинтересовао се саговорник.
– Па, сама чињеница да си негде први пут узнемирујућа је сама по себи.
– И која је била поставка у музеју?
– Искрен да будем, не знам. Превише сам био узбуђен да бих се бавио детаљима…
– Зашто си, уопште, ишао?
– Искрен да будем, жена ми је рекла да сам само за музеј.
– Искрен да будем, очигледно ниси ни за музеј – помало заједљиво прокоментариса
пријатељ.
– А има ли шта ново код тебе? - посетилац музеја је хтео да промени тему.
– Ново?! … Ништа! Ја се држим добрих старих навика – посао, поподневни одмор,
повремена вечерња шетња ако ми временске прилике то дозволе.
– Човече, да ли је могуће да никада ниси пожелео да промениш нешто?
– Искрен да будем… Не! Зашто бих правио експерименте под старе дане! На
пример као ти са музејом, па да се растројим.
– И то што кажеш… Ево, и ми стално седимо испод овог споменика. Навикли смо на
њега, а и он на нас… Него шта представља?
– Искрен да будем… Немам представу!
Готово истовремено устали су да прочитају шта пише на њему.
Ништа нису успели да прочитају. Били су превише узбуђени.
Искрена да будем, не знам ни ја, али претпостављам да је на споменику писало:
Конвенционала без датума њеног рођења и смрти.
Марина Раичевић
Administrator Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар