Тита – Nick
Било је то у некој земљи морнара, на
узбурканом Јадарском мору...
После деценија великих одрицања и надљудских
напора, које су храбро поднели народи и народности, упркос пословичној
нерадности, поринут је брод који је својом величином и луксузом надмашио све
претходне. На првој пловидби, организованој да се свету покаже његова техничка
супериорност, част да путују припала је комплетном џеп-сету и политичкој елити,
као правим представницима општег
благостања грађана.
Чим је, уз све почасти, испловио из матичне луке,
путници, расути по целој палуби, повукли су се у огромну салу ради учешћа у
лудој журци. Бесплатан шампањац точио се у изобиљу, а познати бенд Никад није касно забављао је присутне
богатим музичким репертоаром.
У глуво доба бучне ноћи, на стакленим вратима
командног моста појавила се сенка непознате особе. Први официр палубе одмах је реаговао и кренуо ка вратима, желећи да
испита о коме је реч.
— Па, то сте ви! Поштовани прр... — узвикнуо је официр
изненађено, али је ућуткан пре него што је стигао да доврши реченицу.
— А ко би други, осим мене, смео да уђе?! —
дрекнуло је лице са ожиљком таме на месечини и бесно залупило вратима.
— Не мислиш ваљда да овде глумим фикуса на палуби
и да колаелаборирам целу ситуацију? Никад више не спомињи моју титулу нити
изговорај моје име наглас! Сателити Вавилона Макса су свуда око нас; чуће и најтиши шапат. Потпуно сам инкогнито на броду јер имам
важну мисију. Него, да не губимо време — води ме до капетана!
— Разумем! Како да вас ословљавам, а да сателити
и медији не постану сумњичави?
— Зови ме кодним именом Nick. Лако се памти, а тако ми тепају
сви страни државници.
Официр je климнуo главом
и одвеo га до свог
претпостављеног. Заповедник брода му je салутираo са страхопоштовањем и укратко се представио:
— Војну каријеру започео сам давне 1905. године као морнар на Оклопној крстарици Потемкин. Чудом сам
преживео побуну, отпливао у сигурније воде и временом догурао до високог чина.
Надам се да ћу испунити сва ваша очекивања.
— Такви као ти увек су потребни отаџбини! Овај
брод је, иначе, на специјалној мисији, ако већ ниси обавештен.
— Никаква додатна упутства нисам добио од
команде. Можете ли ми објаснити о чему се заправо ради? — збуњено рече
заповедник, нервозно кршећи прсте.
— Слушај ме добро! Ово путовање је само параван
за мој тајни боравак на Брионима, где ме чека важан састанак са Сморошем и свим
факторима Д-Билности у региону. Поред тога, желим да обиђем тамошњи зоолошки врт
и усвојим сибирског тигра, којег бих поклонио пријатељици из Немачке.
— О чему ћете разговарати на том скупу, ако није државна тајна?
— Рећи ћу ти, јер ми делујеш поуздано.
Представнику Уједињених рација
предложићу свој пројекат који се тиче високотехнолошког процеса претварања натријум
- хлорида из Јадарског мора у електричну енергију. Сама технологија прераде је
прилично чиста и смањиће емисију штетних гасова који угрожавају животну средину.
Сморош ми је незванично потврдио да ће финансијски подржати пројекат, а на
броду је и неколико домаћих инвеститора који ће учествовати у преговорима на
Брионима.
— Ситуација у свету је заиста критична, колико
сам обавештен из таблоида које свакодневно читам. Треба брзо реаговати, а ви
сте, наравно, кадри да стигнете и утекнете по завршетку преговора.
— Видиш, у том стаду оваца лежи вук! Мом путовању
је претходио генијални научни експеримент министра за извлачење црта и усклађивање
нацрта, који је на чувеном универзитету МИТ у Америци докторирао на тему: Сублимација угљен-диоксида у суви лед. Светски економски форум му је, за огроман допринос науци, доделио
специјалну пропусницу за CERN-ов Велики хадронски сударач, где викендом вози ролшуе и главом
разбија субатомске честице, надајући се да ће тако емпиријски доказати
постојање Луцифера.
У свом
најсавременијем истраживачко-развојном центру направио је машину која штетни
гас претвара у корисно агрегатно стање.
— Поставља се питање шта ћемо урадити са толиким
сантама леда и како ћемо избећи хиперпродукцију која би могла довести до
инфлације? — скептично је приметио заповедник.
— У Јадарском мору, недалеко од Бриона, тренутно плута на десетине
таквих ледених санти. С једне стране, оне ће снизити
температуру воде, која је последњих година порасла, а с друге стране, решићемо
се вишка угљен-диоксида у атмосфери. Поред тога, министар је лично украо из
Теслиног музеја и детаљно проучио пројекат назван Филаделфијски експеримент. Да ли ти је познато о чему је реч?
— Како да није! Тесла је, својевремено, пред многобројним сведоцима учинио
невидљивим један велики ратни брод. Жао ми
је само јадних војника, чији су делови тела остали заробљени у металној
конструкцији пловила након што се поново појавило.
— У нашем случају то се сигурно неће десити, јер је министар унапредио Теслину технологију. Кад будемо надомак
Бриона, и ми ћемо нестати, тако да медији неће одмах схватити о чему се заправо
ради. Током целе
пловидбе пратиће нас невидљиви дронови,
специјално намењени за ову операцију. Ма, не бери бригу из Јовањице и само
вози, Мишко!
— Стратешки гледано, све ми јасно, али тактички
сам збуњен, па морам да променим курс.
Крећемо се ка југоистоку уместо ка северозападу. Да ли је то део Вашег
генијалног плана да заварамо
непријатеља око нашег правог одредишта?
— Ух! Превидео сам процедуру пререгистрације
брода у граничним водама са нашим народом у расејању, па постоји реална опасност да се
насукамо на проблематичну заједницу коралних гребена. Отворено море ми делује
далеко сигурније, зато
окрени кормило ка пучини... А онда правац Бриони — што
брже, боље и јаче!
***
Државнички замишљен, загледао се у хоризонт док је заповедник отпочињао компликовани маневар. Услед наглог заокрета,
дошло је до здруженог деловања центрифугалних и центрипеталних сила, што је
узроковале појаву снажног електромагнетног поља. Брод се непрестано вртео у
круг, покушавајући да заузме прави курс.
— Шта се, бре, ово дешава?! Јеси ли ти капетан
лађе, или морам и то ја да радим? — беснео је, зајапуреног лица.
— Ма, не слуша ме кормило уопште. Ја га окрећем
улево, а брод иде удесно; ја удесно, а он тврдоглаво плови у контра смеру.
— Ко ти је дозволио да бркаш стране света?! Преузимам
команду! Моје дугогодишње искуство са међустраначком дезоријентацијом је
савршен компас у оваквој ситуацији.
Када је пловило, под његовом чврстом руком,
кренуло уназад, зачуо се страховит прасак. Од силине удара, сви у командној
кабини попадоше на под. Сирене за узбуну завијале су, а контролни инструменти
показивали су нагли продор воде у коморе. Брод је ударио у огромну санту леда
која се, ношена морским струјама, испречила на путу.
— Тонемо! — уплашено завапи заповедник.
— Брод не сме да стане! — раздра се из свег гласа
Nick док је
истрчавао на палубу, где
се велики број људи окупио, панично покушавајући да дође
до чамаца за спасавање.
— Спустите ботове! — командовао је морнарима на
чистом српско-енглеском дијалекту, настојећи да остави утисак полиглоте код окупљених
представника страних медија.
— Прво жене и деца у чамце! — добацио је неко у
свеопштем метежу.
— Где, бре, прво они?! Треба ли да се смрзавају у
хладној води ако се чамац преврне? Приоритет треба да имају путници са већим
резервама масноће, јер су отпорнији на температурне шокове. Они могу лако да
плутају на површини мора, уместо да се гурају са онима који би одмах потонули.
За нашу децу имам боље решење; надам се да ће их активисти Гринписа приметити и пребацити на сигурно.
***
Нажалост, паника је учинила своје. Људи су у шоку
скакали у воду и избезумљено дозивали своје најмилије. Вода је све више
продирала, тако да се убрзо, уз језиву шкрипу, брод преломио на два дела.
Nick се
тешио да ће се невидљиви дронови наједном појавити и да ће га министар спасити
из безизлазне ситуације. Међутим, није их било на видику, јер је поремећај
електромагнетног поља онемогућавао њихову материјализацију и активно деловање.
Склопљених шака, испуњених снажном вером и
самопоуздањем, невербално се обратио Вишој сили, молећи је да му покаже пут
избављења. У једном тренутку, поред њега протрча повелики пацов. Дедуктивном
мисаоном методом закључио је да ће, за разлику од несрећних људи, тај пацов
инстинктивно пронаћи најкраћи пут ка копну. Пратио га је до потпалубља, у
просторију која је служила као магацин за пиће, где је затекао његове блиске
рођаке окупљене на великој гомили. Пацови су плутали на флашама шампањца,
препуштајући се морској струји која их је, кроз велики отвор у кориту брода,
односила на сигурно.
Конфузно се присећајући давно прочитаних лекција
из извиђачких приручника, увезао је десетине флаша жицом од искиданих
електричних инсталација како би направио импровизовани сплав. Веслајући рукама,
отиснуо се на пучину, што даље од великог вртлога који је немилосрдно усисавао
све пред собом.
***
Сатима је, након трагичне несреће, плутао на
површини Јадарског мора, окружен преживелим глодарима, све док на хоризонту
коначно није угледао сламку спасења.
Путнички брод Карпатија
на сву срећу примио је СОС поруку и упутио се у потрагу за преживелима. Чим му
се приближио, Nick се
обрадовао угледавши заставу Уједињеног Варварства
како се вијори на прамцу брода.
— Помагајте, браћо! Давно сам се оклизнуо са
Карпата, па се заиста радујем што ћу поново бити међу својима. Хладно је као у
фрижидеру! Ако умрем од хипотермије, остаћете лишени топлине моје словенске
душе.
— Извини, пријатељу, прво морамо да испоштујемо
службену процедуру. Опасни пирати вребају у овим дивљим водама, па морамо бити
опрезни. Реци нам своје пуно име и презиме, како бисмо га упоредили са списком
путника потонулог брода.
— Шта има да проверавате?! Зовем
се Nick, и цео свет је чуо за мене. Додуше, на
Инстаграму и Твитеру имам налоге под ником Тито,
али то суштински не мења ствар. Дабогда вас потопио руски
Посејдон ако ми не помогнете!
—
Не прави се Енглез! С обзиром на
то да на списку путника нема особе с таквим именом, нити било ког Тита као нечијег ника — ова лађа плови
даље! Ево ти, барем, џепно издања култне књиге Воља за пливањем, па убиј време читајући Ничеа док не наиђе неки
други спасилачки брод. Можда ти се укаже као Милосрдни анђео?
— Аман, људи! Вечерас имам важан састанак од
којег зависи судбина света. Ако не стигнем на време, алтернатива ми је само да
се окренем Русији и Кини — у том случају мораћу да направим нови план за евакуацију
државе ако у мојој АВлији загусти.
— Вала, глумиш за Оскара! Ко би рекао да ти
карактерне улоге толико леже? Ако нам кажеш где извире Голфска струја, можда се
и предомислимо — нашалили су се морнари.
— Како да не знам?! Па у фабрикама компаније Леони
— и не само за Голфа, већ и за Mercedes, BMW... Мојом заслугом, мала и
сиромашна земља коју предводим постала
је светски лидер у мотању каблова. На уласку у сваку фабрику окачио сам велики
банер са натписом Сви мотори брује, када
има струје, што додатно мотивише раднике. Животни ми је сан да економско и
политички повежем читаву регију у једну целину и да тако отворим нове
перспективе развоја. Нећу стати док не
остварим своју визију; нема спавања до тада!
Морнари с Карпатије
се насмејаше на Nick-ову филмску представу и отворено му поручише:
— Да нећеш и звезду на Холивудској стази славних да ти поставимо? Очигледно
си пропустио дневну терапију литијумом, па је твоја вишеструка личност
испливала на површину Јадарског мора.
— Знаш како се каже: ко високо лети, далеко плива! Убеђени смо да ћеш се домоћи копна и
без наше помоћи.
— Оно што
те не удави, учиниће те јачим! — добацише му цинично на крају уместо појаса
за спасавање.
***
Пожелели су му срећан пут и оставили га да плута
на површини Јадарског мора, окружен флашама скупоценог пића и разјареним пацовима који су, изгледа, имали своје
планове за опстанак.
Cheers! — Сви
јунаци ником поникоше и у плаво море погледаше!
Наздравили су једни другима морнари с Карпатије, док су отварали боцу шампањца,
покупљену између крхотина највећег брода који је икада пловио морима и океанима.
Док је брод све више
нестајао на хоризонту, Nick је остао сам, али одлучан да не дозволи да га океан
и све што га је задесило одведу у бездан заборава. Још увек је имао
свој план, и без обзира на све, надао се да ће га једног дана остварити,
чак и ако би морао, у
мору хаоса, поново да плива под другим ником.
Дон Кикот
0 коментара:
Постави коментар