РАЗГОВОР
Наставница грађанског васпитања седела је у учионици и чекала родитеља свог
ученика. Док је куцкала план рада за следећи месец на свом „лаптопу“, повремено
би погледала колико је сати. Изгубила је сваку наду да ће се отац појавити, али је
ипак закуцао на врата.
– О, добар дан, Разредна? Како сте, Разредна? А… Видим модернизација… Лепо,
лепо... Имате лаптоп… Нека, нека… Ваља се!
– Молим Вас седите – понудила је столицу у ђачкој клупи.
– Хвала, али ја бих овако с ногу… Журим, а посао неће да чека.
– Ипак, седите. Овај разговор ће потрајати.
Отац се невољно спусти на столицу.
– Није ваљда онај мој поново направио неку неподопштину. Играо игрице за време
часа… Потукао се с неким?!
– Није само то… Овога пута је нешто озбиљније. Знате, наставници се жале…
– А, видеће он… Неће видети нови телефон више од месец дана кад Вам кажем.
Ја, као грађевински предузимач, тврдим да тај није „под либелу“.
– Немојте тако… Мислим да би требало да поразговарате с њим. Често прави
инциденте и на часовима, и за време великог одмора. Изгледа да на тај начин жели
да скрене пажњу на себе. Можда му је потребно више пажње…
– Скрене пажњу… Више пажње?! – брецну се отац. Скренуо је он… Жена и ја га
пазимо и мазимо откад се родио. Нема шта није пожелео, а да није добио… Шта
више хоће „пекмез“ један?!
– Нисам мислила на то. Било би добро када бисте…
– Знам ја шта би било добро, него сада стварно морам да кренем. Као што рекох –
Посао неће да чека, јесте да није зец, али ја морам да радим као магарац да бих
сину обезбедио добру будућност. Вама хвала на разговору. Баш смо се лепо
испричали.
Био је већ на вратима када је грађевински предузимач одељењском старешини свог
сина довикнуо „Довиђења“.
– Довиђења – узврати наставница грађанског васпитања и настави са куцкањем
плана за следећи месец.
Марина Раичевић
0 коментара:
Постави коментар