(НЕ)ВРЕМЕ ЈЕ РАЈО МОЈА
одрођени
и несрођени
располућени
и намргођени
испеглани
и згужвани
крадемо
Богу дане
у
џепу нам једино сића осване
попут
смо петлића
који
је грешком заскочио ноја –
о
рајо моја... о рајо моја
која
страва... која страва...
пет до дванаест откуцава
та(н)ко
нам теку дани
били
трезни ил’ пијани
нема
куче зашта да нас уједе
изнова
трпимо презриве погледе
к'о
да смо ми криви
што
смо догурали цара до дувара
што
нас свака шуша вара
о
рајо моја... о рајо моја
боли
глава... боли глава
пет до дванаест откуцава
(не)време
је рајо моја
кожа
нам је тесног кроја
свет
је данас тешка варка -
на
помолу је НОЈЕВА БАРКА
биће
–
кречили
смо га забадава
пет до дванаест откуцава
Душан Мијајловић
Адски
0 коментара:
Постави коментар