AFORIZMI DOBRIVOJA ANTONIĆA

Daj čoveku da pošteno pobedi, vladaće jedan mandat.

Ako nauči da krade izbore, vladaće ceo život.

Do srpskog parlamenta

vozi bosanski autobus, sa presedanjem u bugarski voz.

Živimo u zlatnom dobu,

u kome uživa samo jedan čovek.

Pod tuđinskom vlašću imali smo nesreću,

a pod svojom nismo imali sreće.

Najviša cena istine u Srbiji,

dovela je do najveće inflacije vrednosti u Evropi.

Napuštamo vekovno ognjište.

Nestalo žara.

Istorija nije išla pravolinijski, već cik-cak.

Kod nas je uvek bila na cak.

Temelj društva su istina, sloboda i obrazovanje.

Istina je zarobljena, sloboda ucenjena,

jedino se diplome kupuju slobodno.

Suočenje sa istinom nije pogled preko plota,

već pogled u ogledalo.

Između reči i dela političara je duboka provalija,

na koju aforističari postavljaju brvna.

Preterujemo da su na vlasti nepismeni.

Ima tu dosta polupismenih.

Izviždan je većinom zvižduka prisutnih.

Bog je većinski vlasnik moje duše.

U našoj kući svako ima svoje pare.

Jedino su moje pare, naše pare.

Dvadesetosam dana svako jutro mlaka voda i limun,

u podne mango, uveče kivi.

I prođe februar.

Svako od nas je osuđen sam na sebe.

Nekom nagrada, nekom kazna.

Ako nisi mi – nemaš prolaz!

Aforizam je božija čestica

koja udara u centar iz kog nastaje nova vrednost.

Izbegavam sahrane.

Naročito svoju.

Dobrivoje Antonić

ŠIPAK.RS