Како је Калигула упропапстио Римско царство?
Трећи римски цар, након Октавијана Августа и Тиберија постао је Гај Јулије Цезар Германик, у историји запамћен по надимку Калигула! Постао је царем након Тиберијеве смрти 37. године нове ере. Калигула је био праунук Октавијана Августа по једној наследној линији, а по другој праунук Марка Антонија. Дакле, имао је добар педигре за римски трон.
Међутим, тешко би Калигула дошао на трон да није био љигав, ласкавац и полтрон. Тиберије се плашио могућих претендената на царску круну, па је изгледа уклонио Калигулиног оца Германика. Иначе, врло цењеног и поштованог у Риму. Потом је протерао Калигулину мајку и брата. Овај други је умро од глади. Вероватно би слично прошао и сам Калигула (чизмица, ципелица), како је гласио његов надимак, али се будући цар умилио Тиберију добром глумом. “Није постојало бољег слуге или горег господара” – како га је описао један савременик.
И, заиста, Калигула је напредовао у милости код немилосрдног Тиберија, да би при крају живота Тиберије тестаментом прогласио Калигулу и свог унука Гемела наследницима царства. Требало је да заједнички владају. Ипак, тирани не знају за пријатељство. Калигула је убрзо Гемела прогласио лудим и преузео апсолутну власт. На почетку владавине био је веома омиљен у народу. Новчано је наградио војску, организоване су велике светковине с бесплатном храном. Десетине хиљада животиња је поклано и подељено Римљанима. Уз хлеб ишле су и игре. Борбе гладијатора за докону светину. Ваљда је тада и утемељено златно правило сваке успешне диктатуре? Хлеба и игара, да би поданици били мирни!
На почетку владавине Калигула је укинуо неке непопуларне порезе, награђивао победнике на гимнастичким такмичењима, вратио неке протеране грађане Рима, поништио неправедне осуде. Прекомерно трошење довело је до недостатка новца у државној каси. Такође и болест која је задесила Калигулу већ октобра 37. године, и која је изгледа убрзала урођено лудило у њему, довели су до тога да је “Чизмица” нагло почео да руши свемоћни Рим. За само годину дана потрошио је сав уштеђени новац претходника Тиберија. Потом је почео да позајмљује, да отима имања богатих Римљана, да уводи нове и све теже порезе, да оптужује невине јавне службенике за проневеру и да убија без суда и доказа. Чак је и покрао залихе пшенице. Ето, шта све може лудак да учини ако се на време не заустави!
И поред недостатка новца Калигула је изводио импозантне радове; ширио приморске луке, градио нове путеве а старе одржавао у добром стању, градио амфитеатре, храмове, хиподром, проширио царску палату. Започео градњу величанствених аквадуктова. Морским путем је допремљен огроман обелиск из Египта у центар Рима. Данас краси Ватикан. Да би оповргао тврдњу Тиберијевог пророка Тразила из Мендеса, који је казао да ће „Калигула постати император колико и да јаше коња преко залива Баје“, дао је да се направи понтонски мост од бродова код залива Баје. Широк две миље. Онда је поносно пројахао мостом на свом омиљеном Инцитатусу, обучен у оклоп Александра Великог и с огртачем од драгог камења!
За непуне четири године владавине Калигула је опустошио римску благајну. Отимао је имања богатих Римљана, претходно их натеравши да му их препишу тестаментом. Од царске палате направио је бордел у коме су жене и ћерке сенатора зарађивале новац проституцијом за рачун државе. На крају су војници отимали новац од сваког богатијег пролазника. Сенаторе је убијао лажним оптужбама за издају или их је понижавао тако што су морали сатима да чекају његов долазак. Друге је терао да километрима трче за његовим кочијама.
Сенат је раније делио власт с царем. Био је нека врста владе, али се сурови Калигула према својим „министрима“ понашао као према најгорим слугама. Тако је то код бездушних тирана.
На крају је Калигула уобразио да је бог. Облачио се у одећу полубогова. Касније је наредио да се статуе богова у храмовима замене његовим статуама. Подигнут је храм у његово име у центру Рима. Историја га је упамтила по расипништву, претераном садизму и тиранији чак и за ондашње римске обичаје, сексуалној изопачености. Рођене сестре служиле су му као љубавнице! Можда је највише упамћен по томе што је свог коња, Инцитатуса, прогласио сенатором! Потом и свештеником. Инцитатус је спавао у мермерној одаји, а јео из јасала од слонове кости. При том остали сенатори морали су да му се диве и да му се обраћају као себи равном. Калигула је намеравао да Инцитатуса прогласи и конзулом, после цара највећом функцијом у царству. Смрт га је претекла у том науму. Ипак, остао је појам Инцитат, назван по Калигулином миљенику. То је случај када неки владар постави неког неспособног на важну функцију. Може, рецимо, на положај конзула, који се, истина, много разликује од оног римског. Такође амбасадорска функција, или могуће и министарска фотеља. Дешавају се такве ствари и данас.
На срећу Рим је био и пропао. Данас постоји подела власти и није могуће да појединац узурпира апсолутну власт. Законодавна, извршна и судска власт су независне једна од друге. Скупштина, влада и председник постоје у већини држава, али свако ради свој посао и не меша се тамо где му није место. Додуше, Инцитата има и у ово време, само је важно да их не буде превише. Иначе ће држава у којој је много неспособних на одговорним положајима пропасти као што је пропало Римско царство. И неће му требати векови за пропаст!
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар