A T E N T A T
Jako
u tužilaštvu.
-
Dobar dan.
-
Dobar dan.Izvolite.
-
Ovo je tužilaštvo? Mislim, znam da je
tužilaštvo, rekoše oni uniformisani na ulazu. Meni bi trebao tužilac.
-
Izvolite. Ja sam tužilac...
-
Reko bi, vako na prvi pogled. Ličite.
Nego da ja pitam, il bolje rečeno prijavim ko savesni građanin...
-
Nešto se desilo? Bili ste u mupu?
-
Ne,ne...Mislim jeste se desilo, al nisam
bio u tom mupu. Ovo je,čini mi se, pre slučaj za tužilaštvo.
-
Dobro kažite ukratko o čemu se radi pa
da vidimo šta je za koga.
-
Pokušaj ubistva!
-
Pokušaj ili ubistvo? Gde?
-
Ovde u Šapcu, na pijaci...
-
Jeste li vi bili prisutni?
-
Taman posla. Kakve sam sreće mene bi
prvog osumnjičili. Vidite, kad neka baraba izvadi čiviju iz točka, a kola
državna i u njima vladar, zar to nije pokušaj ubistva? Atentat!
-
O čemu vi to. Kakva kola, kakav vladar?
-
Kažem državna kola, a vladar naš,
srpski! Točak otpo, kola se skrljala, a narod se smeje! Molim vas, pa gde to
ima: čovek umalo strado, a oni kažu šala, komendija!
-
Pobogu čoveče, pa vi to o istoriji, o
čivijadi...
-
Eto dokle smo stigli. Vama je to
istorija. A to što se istorija ponavlja nikom ništa? Nedo bog da sad neko,
gluvo bilo, uradi isto. Nego da vi tužite NN počinioce, da sud utvrdi istinu,
zvanično kaže da ti što čupaju čivije il odvrću šrafove sa točkova državnih
kola nisu nikakvi čivijaši nego brate atentatori. Samo se vi smejte, ja sam
lepo prijavio slučaj.A daću i u štampu i na televiziju pa da vidimo ko će onda
da se smeje...
Zlatomir
Aleksić
0 коментара:
Постави коментар