.jpg)
ЉУПКА
КЊИГА
Oднос мушкарца и жене је вероватно један од најзначајнијих, најсложенијих
и најинтригантнијих људских односа. Он је извор највеће људске среће, али и многих проблема,
мука, па и највећих несрећа и трагедија. Како ускладити мушко-женски однос,
представља једно од оних прастарих, вечитих и нерешивих питања. Управо зато ова
голицава и важна тема непрестано изазива велику пажњу не само филозофа,
теолога, биолога, антрополога, сексолога, психолога и књижевника, већ и најшире
јавности. Постојано и снажно занимање људи за односе са другим полом, свакако,
није само интелектуално, него је превасходно дубоко нагонско, архетипско и
емоционално.
Чотрићева нова књига афоризама
о женама је љупка књига у којој се на симпатичан, превасходно хумористички, али
и ироничан начин описује и анализира природа жене и мушкарца, њихове психолошке
разлике и њихови типични односи.
Мушко-женски однос је, очигледно
неисцрпна тема и може се сагледати са многих страна. Он је само једним делом
непроменљив, општељудски, а другим делом је варијабилан, културно специфичан. Многе
разлике које се приписују полу заправо су у доброј мери стечене под утицајем
социо-културних чинилаца. У нашој култури, рецимо, од мушкараца се очекује да буду рационалнији,
борбенији, заинтересован за технику, а од жене да буде осетљивија, толерантнија,
заинтересована за кућу, децу.
Чотрићев хумор у разматрању карактера
жене и мушкарца, као и мушко-женских сложених и противречних односа је
превасходно доброћудан, незлобиви, благородни хумор, који често благо прекорева
мушкарце и жене, јер има разумевања и саосећања за
људске мане и слабости. Његов хумор, иронија и самоиронија изазивају претежно
весели, доброћудни смех и разгаљују душу.
Проф. др Жарко
Требјешанин
ХИМНА ЖИВОТА
У ретроспективи читаве људске историје паралелно обитавају два њена тока –
световни и духовни. Тако је и са односом према љубави. Световни у први план
ставља путеност, духовни – оно божанско у човеку: душевну блискост, поштење,
верност. Философи ту дихотомију именују на други начин, као однос датог и задатог, стварног и пожељног.
Ту располућеност људског бића религија премошћује поимањем путености или
телесног аспекта љубави као греха палог
бића, а једини raison d` ettre путене љубави је продужење људске врсте. Једина поетика љубави изнад те
сфере је максимална уздржаност као искупљивање првобитног греха – кушања јабуке
у Рају. Чотрићево и поимање љубави и виђење њених безбројних видова и нијанси
не види на тако редукован, псеудорелигијски начин већ као синтезу путеног и
астралног осећања, као химну овоземаљског, а не
неког будућег, оностраног живота. То екстремно псеудоморалистичко и
псеудоверско гледиште наш писац сматра хипокризијом. Другим речима, човекова
душа је у телу од крви и меса, а не у неком бестелесном бићу. Заједница душе и
тела није зла коб већ једина формула живота,
са Еросом као симболом и енергијом elan vital. Отуда и
раблеовске опаске и лексика Вуковог Црвеног
бана у овим афоризмима звуче складно и природно, као озрачје људског бића
какво јесте.
Витомир Теофиловић
Жене су храбрије од мушкараца. Они се више плаше брака
Учеснице ријалитија су васпитање понеле из куће. Из јавне куће.
Драга, ти си ми једина. Веруј ми барем ти!
Жена: - Знаш ли колико сам се
помучила да скувам ручак?!
Муж: - А ја још више да га поједем.
У браку не могу да дођем до речи. Тиме
сам све рекао.
Жена која зна шта хоће, хоће да то буде
што скупље.
Стигле су га године. Зато што се није кретао.
Жена
се не меша у моје послове. Не улази у кухињу.
Одбила га је једна жена. Тада је закључио да су све жене исте.
Ромео
и Јулија су имали врло токсичну везу.
Рекла
је да је узбуђује прљав говор у кревету, па сам јој говорио о њеној кухињи.
Девојка
се осваја причом, а супруга се задржава ћутањем.
Не слажем се да је брак лутрија. У
лутрији има и добитника.
Ко не гледа пажљиво пре брака, у браку
мора пажљиво да слуша.
Усамљеност је болест модерног доба, а шири
се без контакта.
Увек може да се нађе време за вођење љубав.
Свако за то може да одвоји који минут.
Она је жена која се једном
среће. Сваки наредни пут је избегавају.
Имали су холивудску везу. Глумили су да се
воле.
Кад жена истакне атрибуте, мушкарци не штеде
епитете.
Одабрао: ДИБ
О АУТОРУ
Александар Чотрић рођен је 25. септембра
1966. у Лозници, у Србији.
Од 1984. године објављује афоризме и приче у
новинама и часописима.
Објавио је књиге афоризама „Даћемо ми вама
демократију”, „Пета колона”, „Недозвољене мисли”, „Кратки резови”, „Гола
истина”, „Померање памети”, „Тешке
мисли” и „Мисли у покрету“ (сатирични
афоризми); „Играње главом”, „Све је у
игри” и „Игра речи“ (афоризми о
спорту); „Својеглава књига”, „Дечја посла”, „О љубави с љубављу”, „Књига против
брига” и „Свет смеха” (афоризми за децу); „Добре вибрације” и „Љубав на речима”
(афоризми о женама и мушкарцима); књиге сатиричних прича „Обележене приче”,
„Приче пред буђење”, „Причињавање” и „Друге приче” и књигу кратких прича за
децу „Озбиљно смешна књига”.
Афоризми за децу Александра Чотрића уврштени
су у читанке које се користе у основним школама у Србији.
Књиге Чотрићевих афоризама или прича
публиковане су у Румунији, Северној Македонији, Словенији, Пољској, Мађарској,
Бугарској и Албанији.
Приредио је Антологију српског афоризма за
децу „Раздељак”, Зборник афоризама о спорту „Дриблинг духа”, Антологију
савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању и Зборник српског
хумора и сатире у региону и дијаспори „Смех није грех”. Превео је и приредио
књигу изабраних афоризама словеначког писца Жарка Петана „Историја будућности”,
Антологију савременог руског афоризма „Велико у малом”, књигу изабраних
афоризама руског писца Аркадија Давидовича „Аркаде духа”, Антологију бугарског
афоризма „Трн и ружа”, Антологију пољског афоризма „Пољски пут”, Антологију
румунског афоризма „Мед и отров”, Антологију чешког афоризма „Кнедла у грлу”,
књигу изабраних афоризама руског писца Константина Мелихана „Модрица на папиру”, Антологију словачког афоризма „Муње и
громови”, Антологију украјинског афоризма „Смех народа”, зборник питања и
одговора Радио Јеревана „’Запорожац’ на врху Арарата”, књигу афоризама
словачког писца Ондреја Каламара „К.О. од О.К“, Антологију белоруског афоризма
„Бело на црно“ и Антологију јерменског афоризма „Блиска даљина“.
Заступљен је у антологијама које су
објављене у САД, Русији, Немачкој, Шпанији, Италији, Аустрији, Бугарској,
Северној Македонији, Пољској, Словенији, Шведској, Црној Гори и другим
државама.
Александар Чотрић добитник је, између
осталог, и признања: „Excellence Award” на Међународном фестивалу сатире „Златна јабука” у Бистрици, у
Румунији, „Алеко” у Бугарској, „Типар” у Црној Гори, Плакета Међународног
фестивала карикатуре, хумора и сатире „Лалошки шешир” у Темишвару, „Златна
кацига”, „Радоје Домановић”, „Браћа Ормаи”, „Владимир Булатовић Виб”, „Јован
Хаџи-Костић”, „Драгиша Кашиковић”, „Стеван Сремац”, „Ђорђе Фишер”, „Раде
Јовановић”, „Михаило Ћуповић”, Интернационалне академије „Иво Андрић”, „Златна
значка”, „Златни беочуг”, „Витезово пролеће”, „Велика грамата” Друштва
књижевника Косова и Метохије, „Велемајстор сатире”, „Теодор Павловић“, „Ана
Франк” и „Доситејево перо” (награда ученика београдских школа). Лауреат
је и књижевних признања у Италији, Северној Македонији, БиХ и Либану.
Приче и афоризми Александра Чотрића превођени
су на енглески, пољски, немачки, француски, словеначки, мађарски, румунски,
шпански, македонски, руски, белоруски, албански, словачки, чешки, шведски,
грчки, бугарски, русински, италијански, португалски, јерменски, каталонски,
баскијски, турски, свахили и арапски језик.
Чотрић је члан Удружења књижевника Србије,
Београдског афористичарског круга, Удружења писаца „Седмица” из Франкфурта и
Московског клуба афористике. Почасни је члан Друштва књижевника Косова и
Метохије.
Живи и ствара у Београду и Панчеву.
.jpg&text=ПРЕДСТАВЉАМО НОВИ КЊИГУ АФОРИЗАМА "СЕНКА ЉУБАВИ" АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА&via=stc_network)
.jpg)
0 коментара:
Постави коментар