НАШЕ НОВИНАРСТВО
Власник комерцијалне телевизије „Орбита“ био је очајан када је погледао извештај о гледаности емисије која је била посвећена стању у култури.
- Како је уредница Козлова могла да позове ове мрсомуде и досадњаковиће академике, професоре универзитета, књижевне критичаре и писце да говоре о стању у култури, о положају писаца, статусу књиге...?! Кога то уопште интересује? Па у овој земљи књиге не чита више од пет посто становништва. А и већина међу њима чита ону лаку, забавну литературу, а не озбиљне књижурине – киптио је од беса медијски бос на седници уредничког колегијума. – Ово је велики пропуст који нам се више не сме поновити. Пиплметри су показали да је наш шер био на историјском минимуму и да је чак пет телевизија у прајм-тајм термину било гледаније од нас. Шта људе брига шта ти писци пишу у својим нејасним и тешким романима? Наши гледаоци хоће нешто весело, забавно, лагано и смешно. Кад сам улазио у овај посао један старији колега дао ми је савет: „Успећеш у медијима ако пишеш и говориш о криминалцима и лепим женама“. То подиже гледаност, а не импотентни интелектуалци који говоре о знању, части, моралу, смислу живота, учењу и васпитању. Да су знали нешто боље, не би били маргина маргине. И ђаци једва чекају да заврше школу и да више никад не морају да читају лектиру која их гуши и одузима им време. Ево, ја нити сам завршио неке високе школе, нити сам прочитао више од пет књига, па сам успео у животу. Сви ти уметници и научници би се мењали са мном, јер ја живим у палати, дружим се с најлепшим женама Русије, једем најбоља и најскупља јела, пијем шампањац који кошта пет хиљада евра, организјем журке на јахтама, имам кућу на Азурној обали, поседујем приватне авионе, обезбеђује ме десет људи, путујем по свету, располажем рачунима у страним банкама. Казнићу урединицу Козлову која је позвале те згубидане који се праве паметни и причају шупље приче. Знам ја њих добро. Све могу да их купим за хиљаду рубаља, да ме уздижу у звезде, да ме хвале у својим књигама и часописима. Али, шта ће ми то, кад њих нико не чита? Па бар да су их наши водитељи питали неко паметно питање које би интересовало гледаоце, типа – да ли сте и ви бежали са часова, да ли сте имали јединице, да ли сте били заљубљени у професорицу, када сте први пут спавали с девојком, да ли сте пушили „траву“? То су теме које занимају гледаоце, а не „ња, ња, ња“ о поетици, семиотици, ритму стиха, фабули, стилским фигурама... Ја хоћу на програму нешто што људима пружа илузију о лепом животу, нешто што нема везе са сивом и суровом стварношћу. Хајде, сви на посао – укључуј се у директан пренос конференције за медије председника државе!
Артјом Смирнов
Превод са руског Александар Чотрић
0 коментара:
Постави коментар