НА KАЗАНУ
Ћути се крај казана
мисао трагичних ликова,
туга још неисказана
уз употребу т(р)икова.
У жељи да храни тело,
у црева да уведе мир.
неком се отме Отело,
а неком акустични Лир.
Па после док прде сити,
ширећи мртвачки смрад,
шапћу:!” Бити ил’ не бити,
сасвим је свеједно кад”.
Тупом догмом утучен
тражећи за душу лекић
свако је овде (нав)учен
да буде Срб или бар чекић.
Kао да су с ума сиши
док мудашца своја глођу,
сви прави су Срби иши
и у смрт за свога вођу.
Слободан су имали пут
да одлуче сред расула:
бити црвен, плав ил’ жут
бити број ил’ бити нула?
Несвесни српске тактике
избора другара сечом,
неки би своје патике
однели у рупу с кречом.
И сви чекају крај
овог лисичјег меча
да коначно завлада рај
без сумпора и креча.
Слободан у жељеном миру
Србин ће када ово мине
блажено да цири циру,
да голе слаже домине.
И срце ће му пуније
грмети из празних груди
што јесте у сред Уније
у друштву модерних људи.
Иван Рајовић
Administrator ШИПАК
.jfif)
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар