ОЛУПИНА
Опажам нестварне мене
на лицима која још знам,
претапају се у сене,
а ја трајем све више сам.
Kао на платну Далија,
чврсте попуштају споне,
читав свет као галија
са галиотима тоне.
Док се чује са докова
клатежа клетва гадна,
звек се распуклих окова
сабласно уздиже са дна.
Сурфују јадни мозгићи
расути као купине
до сна у који ће стићи
на даскама олупине.
НЕСИ
Нимало ме не потреса
што светски медији вриште
како се на дну Лох Неса
ваљка љупко чудовиште.
Њега ваљда много брине
да ли људи још постоје
па понекад из дубине
подигне дупенце своје.
А ни нама овде горе
Сунце увек баш не сија,
па људи имају море
од угашених Несија.
Буди будан ту где јеси,
васпитно говорим себи,
да те незасито Неси
за десерт смазало не би.
ШKРАБАЛАЛАЛА
Завидим оним писцима
који нам важне тренутке,
скривени умним лицима,
мудро саопштавају ћутке.
Дивим се оним писцима
који мило не цвркућу
па се гласају крицима
или мамурно шапућу.
Луд сам за младим писцима
кад почну слова да сричу
у којима бунта има
због чега нам бесно ричу.
Драги су ми писци драма
који баратају маскама
да се не ухвати скрама
на позоришним даскама.
Моћни су писци либрета
које зло сујете ждере
све док им се људска сета
у опери не опере.
Kад шкрабало пусти пипке,
ко октопод или краба,
онда чак уз помоћ типке
увек понешто нашкраба.
Новинаре ценим умне
који брусе живце танке
па бритке пуне колумне
вести, репортаже, чланке…
Важни су романописци
који море и морице
као ласице и лисци
разбацају под корице.
Моћни су и сценаристи,
филмске траке деца златна
којима лутани чисти
проговоре тек са платна.
А и писци дела прозних,
за предшколце и за ђаке,
од сећања небулозних
праве неке књишке каке.
И песници баш за младе
углавном се баве тиме
да све младалачке јаде
у отужне збију риме.
Ту се чак попут богова
међу најјачим на свету
јављају писци блогова
и постова на нету.
Некима, пак, много значи,
без страха од последица,
кад се своја тајна качи
на изложби бучних лица.
Познајем разне типове
који бркају лончиће
па онда праве стрипове
и бале кроз балончиће.
Увек надомак ловора,
погледа препуних туге,
ту су и писци говора
за неке велике друге.
Наука иде још даље
па полуписмена блеса
поруке може да шаље
и уз помоћ СМС-а.
А отисак умне моћи
добро је некад у миру
оставити у самоћи
на тоалетном папиру.
Писци су, углавном, часна
братија што славу гања,
а говно је сасвим јасна
продукција умног стања.
И мада се једва дише
од иних медиокритета,
битно нам је да се пише
да се у вечност ушета.
Али узалуд над нама
књишка се уздиже шума,
кад је баш бучна там-тама
тог јебеног људског ума.
0 коментара:
Постави коментар