ПЕСНИЦИ
.jpg)
Песници тихују над
лепотом зова
мисли која твори бајковитост цвета:
из руже ветрова хук пијаних сова
замеће воњ смрти изнемоглог света.
Kроз време глуво шљапка пачја ножица
и маршира мишића крвава смеша.
У женским мислима удна се кожица
уздиже до култа оживљеног леша.
Док јауче језа изван ума тиха,
а у оку гасне тупи светионик,
мириси се муте за настанак стиха
у којем се буди чула тихи звоник.
Речи су само прозрачне и крте
шапице зверчице на белини снега;
опсене маглене што се вечно врте,
крхке, а свемоћни господари свега.
.jpg&text=ИВАН РАЈОВИЋ - ПЕСНИЦИ&via=stc_network)
.jpg)
0 коментара:
Постави коментар