KNJIŽEVNI UZORI
U čuvenoj pariskoj Bastilji čamio
je, takođe, čuveni francuski spisatelj Markiz de Sad. I pisac i
filozof Volter odslužio je
jedanaest meseci zatvorske kazne na istom neplemenitom mestu zbog satire kojom
je uvredio jednog plemića. U zatvoru je u doba Ruske Imperije, s drugim
bednim ljudima, bio jedan od najznačajnijih svetskih romanopisaca i mislilaca
Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Gorke zatvorske dane iskusio je ljubitelj
slatkog života planetarno poznati irski književnik Oskar Vajld. U požarevačkoj
apsani tužne dane je provodio najveći srpski komediograf - rab Božji Branislav Nušić. Nobelovac Ivo
Andrić u mladosti je bio u šibenskoj, pa u mariborskoj „prokletoj avliji“ na
početku Prvog svetskog rata. U komunističkom Sovjetskom Savezu, na jednom od
ostrva arhipelaga, u Staljinovom logoru je bio zatočen pisac i kasniji
nobelovac Aleksandar Solženjicin. Stanislav Ježi Lec ne bi postao najpoznatiji
svetski aforističar da nije pobegao sa streljanja na koje su ga nacisti doveli
iz jednog logora. Jugoslovenski panduri su iza rešetaka držali pesnika Simu
Pandurovića, koji se tamo našao odmah posle oslobođenja. Mlade godine potonjeg
velikog književnika Borislava Pekića pojeli su skakavci u ćumezima
sremskomitrovačkog i niškog kazneno-popravnog zavoda. Venac godina u
golootočkom logoru svio je budući srpski akademik Dragoslav Mihajlović. Dramski
pisac Aleksandar Popović prošao je kroz ličnu dramu, takođe, na Golom otoku koji mu je oduzeo
pet godina mladosti. Godinu i šest meseci u kazamatu proveo je i za totalitarnu
vlast nepodobni slovenački aforističar Žarko Petan. Milovan Đilas je zbog svog
pisanja u zatvorima Brzove države i njene nove klase sabrao devet godina.
Makedonski aforističar Eftim Gašev devet leta je sedeo u memljivim ćelijama, a
čak jedanaest godina slobode je bio lišen bugarski satiričar i prevodilac Gančo
Savov. Hrvatskom piscu Vladi Gotovcu je šest godina glava u torbi bila
kaznionici u Lepoglavi. Vunena vremena na svojoj koži osetio je jedan od
najznačajnijih srpskih pesnika Gojko Đogo.
Prisećam se sudbina ovih pisaca i razmišljam. I ja sam
književnik, slobodni umetnik u Srbiji godine 2024. Teško razmišljam, jer sam
gladan. Danima već nemam ništa ni u stanu, ni u džepu. Stojim u supermarketu s
korpom u ruci u kojoj je pečeno pile. Nemam novca da ga platim, a glad je jaka.
Pa, ako su pomenuti pisci bili robiji, možda vredi da
rizikujem.
Aleksandar
ČOTRIĆ
(1966)
0 коментара:
Постави коментар