Aleksandar Čotrić

POHVALJENA PRIČA NA KONKURSU FESTIVALA SATIRIČNE PRIČE 2024, U ORGANIZACIJI BEOGRADSKOG AFORISTIČARSKOG KRUGA


 KNJIŽEVNI UZORI

 

U čuvenoj pariskoj Bastilji čamio je, takođe, čuveni francuski spisatelj Markiz de Sad. I pisac i filozof  Volter odslužio je jedanaest meseci zatvorske kazne na istom neplemenitom mestu zbog satire kojom je uvredio jednog plemića. U zatvoru je u doba Ruske Imperije, s drugim bednim ljudima, bio jedan od najznačajnijih svetskih romanopisaca i mislilaca Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Gorke zatvorske dane iskusio je ljubitelj slatkog života planetarno poznati irski književnik Oskar Vajld. U požarevačkoj apsani tužne dane je provodio najveći srpski komediograf - rab Božji Branislav Nušić. Nobelovac Ivo Andrić u mladosti je bio u šibenskoj, pa u mariborskoj „prokletoj avliji“ na početku Prvog svetskog rata. U komunističkom Sovjetskom Savezu, na jednom od ostrva arhipelaga, u Staljinovom logoru je bio zatočen pisac i kasniji nobelovac Aleksandar Solženjicin. Stanislav Ježi Lec ne bi postao najpoznatiji svetski aforističar da nije pobegao sa streljanja na koje su ga nacisti doveli iz jednog logora. Jugoslovenski panduri su iza rešetaka držali pesnika Simu Pandurovića, koji se tamo našao odmah posle oslobođenja. Mlade godine potonjeg velikog književnika Borislava Pekića pojeli su skakavci u ćumezima sremskomitrovačkog i niškog kazneno-popravnog zavoda. Venac godina u golootočkom logoru svio je budući srpski akademik Dragoslav Mihajlović. Dramski pisac Aleksandar Popović prošao je kroz ličnu dramu, takođe, na Golom otoku koji mu je oduzeo pet godina mladosti. Godinu i šest meseci u kazamatu proveo je i za totalitarnu vlast nepodobni slovenački aforističar Žarko Petan. Milovan Đilas je zbog svog pisanja u zatvorima Brzove države i njene nove klase sabrao devet godina. Makedonski aforističar Eftim Gašev devet leta je sedeo u memljivim ćelijama, a čak jedanaest godina slobode je bio lišen bugarski satiričar i prevodilac Gančo Savov. Hrvatskom piscu Vladi Gotovcu je šest godina glava u torbi bila kaznionici u Lepoglavi. Vunena vremena na svojoj koži osetio je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika Gojko Đogo.

Prisećam se sudbina ovih pisaca i razmišljam. I ja sam književnik, slobodni umetnik u Srbiji godine 2024. Teško razmišljam, jer sam gladan. Danima već nemam ništa ni u stanu, ni u džepu. Stojim u supermarketu s korpom u ruci u kojoj je pečeno pile. Nemam novca da ga platim, a glad je jaka.

Pa, ako su pomenuti pisci bili robiji, možda vredi da rizikujem.

 

Aleksandar ČOTRIĆ

(1966)

                                                                                                                                                        Pančevo

Administrator Marina Raičević

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.