ŠTEDNJA
.jpg)
-
Ja, Milovan Srećković ovo
nisam mogao ni da sanjam! – počinje još pre ovonedeljnog ručka svoju priču deda.
-
Zar ti bilo šta sanjaš? –
čudi se stric – Uvek si govorio da si
ortodoksni realista sa obe noge čvrsto na zemlji. Postojan ko klisurina iz stare himne!
-
Tačno! Ne sanjam i zato
se čudim: mi jesmo drčni,najjači, najlepši, najpametniji... Naj naj ! U svemu
preterujemo.
-
U pravu si deda. Zar
moramo svake nedelje da dolazimo kod tebe i babe na ručak? –uključujem se i ja
-
Ti mali miran! Ne
preteruj sa pametovanjem. Mislim bre na sve ovo kod nas i oko nas. Najbrže
napredujemo ekonomski, imamo najskuplje gorivo, najcenjeniji smo u okruženju,
najviše zidamo, asfaltiramo. Najskuplji nam je kilometar auto-puta,
najjeftinija pašteta, najbrže nas zasite dva jaja na oko... Kad je bila korona
najbrže smo zidali bolnice, kupili najviše respiratora, vakcina, maski.
Pazarujemo najskuplje avione, pravimo najviše fudbalskih stadiona...
-
Šta to pesnik planira da
nam kaže? – poluglasno mrmlja otac
-
Imamo najviše policajaca
po glavi stanovnika.
-
I po leđima! – uključuje
se i baba stavljajući na sto činiju sa supom
-
Deda, to za policiju
grešiš. Skoro sam vide negde da je bila informacija kako nam fali još više
hiljada policajaca.
-
Kokane, srećo dedina,
nisi to razumeo.Fale policijske uniforme.
Jeste vlada obezbedila nove uniforme, ali njih još fali više hiljada.
Vidiš bre da kad god su neki protesti i neke demonstracije da je više mučenih
policajaca u civilu nego u unifori. Nemaju šta da obuku pa rade u svom odelu.
Bruka! U svemu pregonimo samo na tome štedimo!
Zlatomir
Aleksić
.jpg&text=ZLATOMIR ALEKSIĆ - ŠTEDNJA&via=stc_network)
.jpg)
0 коментара:
Постави коментар