АУТОБИОГРАФИЈА
.jpg)
За читање овог штива морам имати тишину и концентрацију. Прво затворим прозоре, утишам тв, а онда отворим ремек дјело овог генијалца. У тишини подигнем једра и почнем пловити валовима писане ријечи маестра од пера. Машта писца и машта читаоца се споје на истим фреквенцијама и спојене броде таласима узбудљивог штива. Уживам у свакој ријечи овог дјела и невјероватним подвизима главног јунака.
Питам се како је писцу ово успјело? Перфектан стил, парабола, хипербола, хипотенуза, катете... Да свако може бити писац не би само одабрани могли погодити читаоца у сред желуца. За читање овог штива најбоље ми сједа розе вино, берба 2009. Чаша вина са неколико страница књиге.
Тако моја аутобиографија тече питко као розе вино. Симбиоза реалног и имагинарног. Ја као писац, ја као главни јунак и моја маленкост као читалац смо три особе у три улоге једне аутобиографије. Овакво ремек дјело може створити само овај писац, генијалац писане ријечи. Генијално до треће флаше, а онда долази урнебес. Тада мождани мишић доживи самозадовољство.
Улога читаоца је нешто посебно. Ни близу оној позицији у којој је писац. Читалац треба да се потруди и разумије стил и поруку писца. Када погоди ћицу онда узвикне; ух јебо те. Невјероватно. Колико овај човјек о којем се ише има квалитета?. Још да писац није скроман, а читалац га, разумљиво, добро познаје. Не могу да вјерујем да је толики генијалац овај човјек о којем се пише. Бриљантан лик, достојан своје аутобиографије и писца дјела – правог генијалца. Писац је дошао до неслућених висина. Како ли ће са висина сићи? Хоће ли повриједити свог јунака када буде силазио? Нека само дјело остане читаво, а њих двојица, ма њих ко јебе. За наук генерацијама, које ће из дјела научити колико је писац генијалац и колики је генијалац његов главни јунак.
У овој врсти дјела нема претварања. Сви су генијалци. Писац када пише о себи. Његов главни јунак док се врти у аутобиографији. Читалац који чита своју животну причу коју је написао он као писац о њему као главном лику за њега као читаоца је најзадовољнији. Много ствари о себи није знао. Није могао ни да слути да је толики генијалац. Да није било овог ремек дјела, он не би ни данас знао све своје квалитете.
Сви се овдје самозадовољавају и сви су презадовољни. Како и не би били. Пало је толико флаша и није још готово.
Ово дјело иде у 200 примјерака. Стотињак је за рођаке, седамдесетак за пријатеље и двадесетак за комшије. Ово је поклон којем се нису надали. Не би они читали да их не голица. Питају се шта то писац има рећи о себи, да случајно њих није поменуо?
Свих десет преосталих примјерака ће на тржиште и тамо сигурно бити продато. Можда буде требало и друго издање.
Милан Куриџа
0 коментара:
Постави коментар